FNC 31 Beograd i surovi sud fotelje: "Džoker tapkao prerano, Vaso namestio, Stošić pobedio kantu"
Posle spektakla u Beogradskoj areni društvene mreže su eksplodirale od komentara, ali neke granice ne bi trebalo prelaziti kada se govori o borcima koji godinama ostavljaju krv i znoj u kavezu.
FNC 31 Beograd doneo je pune tribine, velike borbe, nokaute, emocije i rezultate o kojima se priča danima. Ali, kao i uvek posle velikih događaja, paralelno sa analizama krenula je i posebna disciplina društvenih mreža - fotelja MMA.
Odjednom smo mogli da čitamo kako je Aleksandar Džoker Ilić "prerano tapkao" protiv Đanija Barbira, kako je Vaso Bakočević "namestio meč" protiv Hrvoja Sepa i kako je Darko Stošić jedva pobedio "kantu". Kritika je sasvim u redu. Analiza je poželjna. Ali uvrede i teorije zavere na račun ljudi koji ulaze u kavez sa realnim rizikom po zdravlje nisu ni analiza ni hrabrost, nego čisto nepoštovanje.
Portal Srbija Danas pratio je FNC 31 Beograd uživo, a sve detalje u oktagonu i van njega možete pogledati ovde.
Džoker nije tapkao iz hira, nego na armbar
Najviše prašine podigla je glavna borba večeri, u kojoj je Đani Barbir savladao Aleksandra Džokera Ilića armbarom u prvoj rundi. Borba je bila haotična, imala je dobre momente na obe strane, a Barbir je iskoristio grešku i završio posao polugom na ruci.
I sada dolazimo do čuvene internet presude: "Džoker je prerano tapkao". Ne, ljudi. U profesionalnom MMA tapkanje na armbar nije sramota. To je trenutak kada borac zna da je uhvaćen i da nastavak može da znači ozbiljnu povredu. Niko nije dužan da ostane bez ruke da bi neko iz komentara napisao da ima srce.
Posebno je nepravedno to govoriti za Ilića. Džoker ima 37 godina, a u poslednjih godinu dana bio je izuzetno aktivan. Čovek je kroz karijeru trpeo teške povrede, vraćao se posle padova, ulazio u ratove i godinama zabavljao publiku atraktivnim stilom borbe. To nije borac koji je ikada bežao od rizika.
Može se pričati o grešci, može se analizirati zašto je Barbir došao do pozicije, može se reći da je šampion taktički sjajno iskoristio momenat. Ali reći da je Aleksandar Džoker Ilić pokazao manjak hrabrosti zato što je tapkao na armbar - to je već kafanska nauka internet heroja.
Vaso Bakočević je MMA institucija tačka
Slična priča važi i za Vasu Bakočevića. Izgubio je od Hrvoja Sepa, koji je u Beogradskoj areni imao MMA debi, i odmah su krenule teorije da je meč "namešten". Vaso je dobro otvorio borbu, spustio Sepa u parter, ali se hrvatski bokser vratio na noge i završio meč udarcem u jetru u prvoj rundi.
Da li je poraz bio težak? Jeste. Da li je izgledao loše po Vasu? Jeste. Ali pričati da je čovek koji je skoro dve decenije nosio regionalnu scenu namerno pao, ozbiljno je nepoštovanje. Da stvari budu još kontradiktornije, upravo je Vaso Bakočević jedan od razloga zašto danas postoje baš ti kežual fanovi koji se po komentarima frljaju "velikim mudrostima".
Darko nije pobedio kantu, nego opasnog i ogromnog teškaša
Posebna kategorija su komentari na račun Darka Stošića. Po nekima, on je "jedva pobedio kantu". Samo što ta "kanta" ima ime i prezime - Greg Hardi. Bivši UFC teškaš, čovek koji je u najjačoj organizaciji na svetu beležio pobede i koji je u Beogradu bio skoro 30 kilograma teži od Stošića.
Hardi jeste napravio neprofesionalan potez na vagi. Jeste ušao pretežak. Ali baš zato je bio još nezgodniji problem. U teškoj kategoriji jedan udarac menja sve. Nema tu mnogo filozofije. Kada naspram sebe imate čoveka od preko 130 kilograma, koji zna da udari i koji je bio kompetitivan u UFC-u, onda ne postoji "laka borba".
Stošić je prošao kroz nezgodne momente, ostao miran i u trećoj rundi nokautirao Hardija. To nije razlog za omalovažavanje, već za poštovanje. Jer pobediti takvog protivnika pred domaćom publikom, pod pritiskom i posle cele drame oko merenja, nije mala stvar.
FNC 31 Beograd pokazao je koliko je regionalni MMA narastao. Arena, produkcija, velika imena, ozbiljni mečevi, emocije i priče koje traju i posle eventa. Ali pokazao je i koliko lako publika ume da zaboravi šta borci zapravo rade.
Kritikujte taktiku. Analizirajte greške. Raspravljajte o formi, godinama, stilu i protivnicima. To je sport i to je normalno. Ali kada se pređe u vređanje boraca koji su godinama gradili scenu, rizikovali svoje zdravlje i ulazili u kavez da bi publika imala spektakl, onda bi valjalo malo stati na kočnicu.
Aleksandar Džoker Ilić, Vaso Bakočević i Darko Stošić ne moraju nikome više da dokazuju hrabrost. Oni su je dokazivali mnogo puta tamo gde je najteže - u kavezu.
