"Нажалост брак нам се распао" Раде Шербеџија бившој супрузи посветио књигу - Нема кривца

Током четвртог дана Међународног подгоричког сајма књига одржана је промоција књиге "Црноцрвено" глумца Рада Шербеџије, која је привукла велико интересовање посетилаца. 

Шербеџија је на почетку промоције подсетио да је ово његова друга књига коју се усудио да објави. 

"Прва књига је "Промјенљиви". То је била књига коју ме је наговорио да објавим мој пријатељ Игор Мандић, са којим сам дуго година био пријатељ још од младости. Он је знао да пишем. Писање сам у младости доживљавао као своју највећу страст. Прво ми је страст било читање, јер сам много читао. "Промјенљиви" је била књига у којој сам писао песме које су углавном о позоришту. То су била моја запажања из перспективе младог глумца о животу, о улогама, о суштини улоге, па су тако настале и неке добре песме као, на пример, Камени гост о Дон Хуану, коју сам писао док сам играо Дон Хуана. Писао сам о једној чудној ствари, истражујући одакле у мени та потреба за тим лажним животом који се зове глума. Откуд у мени, који сам био талентован фудбалер и успешан у свему, чак и одличан ђак. Зато сам себе питао и писао о томе одакле та страст, то неко убијање, неко измишљање, глума, и о томе сам писао", рекао је Шербеџија. 

Убеђени левичар 

Шербеџија је открио значење самог наслова књиге "Црноцрвено". 

"Наслов "Црноцрвено" је мој лични дисидентизам и отпор према комунизму као таквом. Ја, који сам волео Југославију и социјализам, и данас сам социјалиста, убеђени левичар, али сам у себи и око себе примећивао све оно што ми је сметало и против чега сам био. Имао сам срећу да будем глумац Живојина Павловића јер сам играо у пет његових филмова, који су сви били дисидентски, и уопште сам се дружио са таквим људима у младости", рекао је аутор. 

"Када се љубав распадне, нема кривца" 

Истакао је да је књига посвећена и његовој првој жени Иванки. 

"Књига је интимно посвећена мојој жени Иванки, у коју сам био и остао бескрајно заљубљен, али нажалост нам се брак распао, није важно чијом кривицом. Када се љубав распадне, нема кривца", додао је Шербеџија. 

Истакао је да 36 песама заправо говори о његовом микрокосмосу. 

"Говоре о мојој жени која спава поред мене или седи или одлази од мене, о мојој деци, о чаши на столу, старом ормару, о соби, о сновима, о тишини. Ту су и прозни записи о растанку, о змији која се провлачи кроз мене у обе моје књиге. Змија код мене представља позоришну и филмску уметност, односно глуму, како се то увукло у мене и разговор са њом, са уметношћу, мој страх од ње, моја испитивања слободе, моја жеља да ме та змија напусти", рекао је Шербеџија. 

"Најбољи од свих фудбалера са којима сам играо" 

Присјећајући се своје младости, Шербеџија је говорио и о пријатељству са Божом Копривицом (1950-2026). 

"Божо Копривица је био најбољи од свих фудбалера са којима сам играо. Играо сам и са Аћимовићем, Петковићем, Зајецом, Пером Мочибобом, Вабецом. Играли смо мали и велики фудбал. Морам да изразим своје одушевљење човеком који се звао Божо Копривица. Али не само зато што је играо најбољи фудбал од свих нас аматера, већ и зато што је био толико частан, мудар, храбар и талентован писац", рекао је Шербеџија. 

Шербеџија је одушевио бројну публику рецитујући своје песме, а посебну атмосферу допринела је и виолинисткиња Верица Чуљковић, која се придружила Шербеџији на бини и пратила његово рецитовање свирајући виолину. 

Након промоције, Шербеџија је потписивао књиге својим бројним обожаваоцима.