ПРВЕ КЊИГЕ ЗА ВЕЛИКЕ СНОВЕ МАЛИХ САЊАРА: Одржан панел о значају дечје књижевности
Пројекат Фондације Mozzart за подршку првим књигама злата је вредан, поручила Мирјана Бобић Мојсиловић.
Да ли још увек памтите приче које су вам читали пред спавање? У времену брзих садржаја и свеприсутних екрана, читање деци добија на значају можда више него икада раније, јер постаје оаза драгоцених тренутака пажње, присутности и повезивања. Управо то је била тема панела „Зашто је важно читати деци“ у Фондацији Mozzart, одржаном у оквиру пројекта подршке неафирмисаним ауторима „Моја прва књига“, који ова фондација реализује са Удружењем књижевника Србије. На панелу су говорили они који стварају и подржавају дечју књижевност, свако из свог угла – Јелена Урем, педагог и ауторка књиге „Кад ти сан покуца на врата”, Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије, и Милутин Ђуричковић, професор, писац и оснивач Института за дечју књижевност. Догађај је отворила специјална гошћа Мирјана Бобић Мојсиловић, књижевница чије нас приче подсећају колико су емоција, искреност и разумевање важни у сваком животном добу.
„Мислим да је пројекат Фондације Mozzart „Моја прва књига“ злата вредан. Подржати тако важне ствари као што су књига, читање и писање, заслужује дубоки наклон. Још је лепше што им је у овом пројекту партнер Удружење књижевника Србије, а најлепше што нас је овде окупила једна књига за децу, ауторке Јелене Урем. Подршка ауторима који своје слободне време, своју енергију и своју страст троше стварајући неку лепоту јесте догађај само по себи. Увек ћу подржати људе који нешто пишу, а можда немају коме то да кажу“, истакла је Мирјана Бобић Мојсиловић.
Мира је истакла да су књиге важне јер ангажују дечју машту и креативност, подстичу их да замишљају и стварају слике у глави, за разлику од пуког гледања у екран. И сама је неуморно читала својој кћерки кад је била мала и верује да је то у великој мери допринело да постане особа каква је данас.
Управо тиме се водила и ауторка Јелена Урем када је осмишљавала и писала књигу за децу „Кад ти сан покуца на врата”. Ова педагошки осмишљена прича подстиче развој емоционалне писмености, самопоуздања и унутрашње мотивације код деце. Кроз једноставне, али дубоке поруке, учи децу како се жеље обликују, како се негују и да се остварују кроз стрпљење и мале кораке. Књига циљано указује детету да је његово унутрашње биће важно, да његове жеље имају смисао и да је храброст да им се отворе врата први корак сваке велике приче.
„Реч која најбоље описује читање је машта. Дете кроз машту успева да се уживи и доживи причу и да упозна себе на најбољи начин. Довољно је прочитати једну страну, посветити читању пет минута јер ће се дете у тим тренуцима осетити вољено, сигурно и емоције које се у том тренутку пробуде су веома важне за даљи развој деце“, поручила је Јелена Урем.
На панелу је било речи и о самом процесу и изазовима настанка књига за децу, значају улагања у дечју литературу и због чега је важно подржати такве пројекте. Говорило се и о значају дечје књижевности за друштво, о томе где се она налази данас у односу на некада, али и значају пројекта „Моја прва књига” којим се пружа платформа неафирмисаним ауторима.