Неће у Партизан и веома поштује Владана Милојевића: Ивић ставио тачку на повратак у Хумску

О својој авантури у Уједињеним Арапским Емиратима, Ивић је говорио за Меридианспорт. 

- Ал Аин је најтрофејнији у Емиратима, а највећи клуб на Блиском истоку. И пре него што сам дошао чуо сам да клуб пореде са Реал Мадридом. То што Реал представља у Европи, то је Ал Аин на Блиском истоку. Историја и трофеји су сведоци. Данас се ситуација можда променила захваљујући огромним улагањима првенствено у саудијске и катарске клубове, али осврт на историју јасно показује ко је највећи клуб у овом делу планете. Лако се то примети… Ал Аин има највише навијача, најлепши стадион, спортски сектор фантастичан за овдашње услове… Реч је о организованом клубу и види се да људи воде рачуна о њему - рекао је Ивић. 

Ипак, на почетку није било лако. 

- Затекао сам потпуно другачију слику од актуелне. Постојао је велики проблем унутар свлачионице. Екипа је остала без шанси за остварење свих зацртаних циљева. Испали су из оба Купа, били пети у првенству и елиминисани су из Лиге шампиона. Тај период ми је помогао да се упознам са лигом, схватим односе снага и уверим се у квалитет екипе. Уверио сам се на кога могу да рачунам, што ми је касније много значило. Креирали смо план и програм рада, а потом направили то што смо направили… Нормално је да када долазиш у клуб неке ствари не функционишу по жељи, јер у супротном не би ни мењали тренера. Од тебе се очекује да то коригујеш. Хвала Богу – успели смо - каже стратег. 

Открио је да му је доскорашњи тренер Црвене звезде Владан Милојевић доста помогао у каријери. 

- Веома поштујем Владана Милојевића. Спада у групу људи који су ми помогли на почетку тренерске каријере. Имао сам контакт са њим када сам предводио други тим ПАОК-а. Добијао сам добре савете од њега у том веома специфичном периоду за мене. То никада не могу да заборавим. Желим му сву срећу. Човек је направио много тога у својој каријери. Успешан је тренер и желим му да тако настави.

Незаобилазна тема је био вољени Партизан. 

- Волим Партизан! То је мој клуб. Када сам у аутомобилу сам – слушам Партизанову химну. Јасно вам је колико сам везан за Партизан. Не само ја, већ сви људи који воле клуб. Гледам кошаркашке утакмице и најежим се сваки пут кад чујем химну. Навијачи врло добро знају да пренесу љубав на млађе генерације. Партизанови клинци су научени да воле клуб, али нажалост нису били у ситуацији да славе ниједну титулу. Због чега се то дешава? Криви су неки људи који су ван фудбала. Не бих поново да се враћам на те теме… Ко разуме схватиће.

- Спадам у групу људи која ће увек доћи да гледа Партизан када год ми обавезе то дозволе. Волим Партизан. Не долазим на стадион да би ми неко скандирао име. Не треба ми то. Доживео сам такве ствари у већини клубова током играчке каријере. Фудбалску славу сам доживео као млад. Прошао сам кроз све. Волим да попричам са навијачима када ме неко можда препозна. Многи су ме заборавили, јер сам давно играо у Хумској. Отишао сам из клуба пре 22 године. Нисам од људи који долазе на стадион да буду виђени. Ако долазим, то је инкогнито. Покушам да пронађем неку улазиницу и дођем са ћеркама, јер оне знају колико волим Партизан. Покушавам да им пренесем љубав, да схвате где је њихов отац провео шест година каријере - рекао је Ивић и додао да неће сести на клупу Партизана док је "оваква ситуација".