Ово ће повезивати Стошића и Илића до краја живота: Иза бруталних MMA борби крије се посебна прича
Један је ушао у кавез и подигао публику на ноге бруталним нокаутом, други је изашао из њега погнуте главе, али уз поштовање које само највећи ратници могу да заслуже.
Ипак, једно је сигурно. Када се говори о MMA сцени на Балкану, мало је имена која изазивају толико пажње као што то чине Дарко Стошић и Александар Џокер Илић. Годинама уназад граде статус међу најпопуларнијим борцима региона, привлаче хиљаде фанова и сваки њихов улазак у кавез носи посебну тежину.
На спектаклу ФНЦ 31 одржаном у Београдској арени, њихове ноћи биле су потпуно различите. Дарко Стошић још једном је показао због чега важи за једног од најопаснијих тешкаша у региону, пошто је бруталним нокаутом савладао бившег UFC борца и некадашњег НФЛ аса Грега Хардија. Након велике борбе и огромне разлике у килажи у корист Американца, Стошић је у трећој рунди пронашао тренутак и снажним ударцем завршио посао, изазвавши ерупцију одушевљења међу навијачима у Арени.
Са друге стране, Александар Илић није успео да дође до појаса пред домаћом публиком. Популарни Џокер поражен је у главној борби вечери од шампиона Ђанија Барбира, који га је приморао на "тапкање" већ у првој рунди и тако одбранио појас средње категорије. Иако резултат није био онакав каквом су се многи надали, Илић је још једном показао оно што га годинама издваја, спремност да без калкулација уђе у најтеже изазове и остави све у кавезу.
А управо је то оно што ову двојицу бораца повезује много више него што би се можда на први поглед рекло. Страст према MMA спорту, године проведене у исцрпљујућим тренинзима, менталитет борца који никада не одустаје, карактер изграђен кроз победе и поразе, али и она посебна врста одлучности због које их публика толико цени. У спорту у којем нема простора за слабост, Стошић и Илић изградили су репутацију људи који никада не беже од изазова, без обзира на исход.
Ипак, постоји нешто што ће их повезивати много дуже од сваке борбе, сваког нокаута или пораза. Нешто што превазилази рефлекторе, арене и аплаузе публике. Једна од најлепших животних улога коју човек може да добије.
И Дарко Стошић и Александар Илић поносни су очеви ћерки, а занимљиво је да обе носе исто име. Име које ће их, на један посебан начин, заувек повезивати: ТАРА.
Јер, колико год MMA био спорт у којем доминирају снага, дисциплина и неумољива борба, иза сваког ратника крије се и она нежнија страна коју јавност ретко има прилику да види. А они који су родитељи често кажу да не постоји јача емоција од оне коју отац осећа према ћерки, посебна повезаност која мења приоритете, даје нову снагу и остаје важнија од сваке победе или пораза у кавезу.
