Одржана конференција “Улога стратешких сировина у одбрамбеним способностима Србије” : Критичне сировине кључ стратешког суверенитета и одбрамбене моћи Србије

Овај догађај окупио је водеће представнике експертске и академске заједнице, корпоративног сектора, као и чланове дипломатског кора.
Главни повод за окупљање била је промоција истоимене, свеобухватне истраживачке студије, чији су аутори Дарко Обрадовић, Никола Лунић и проф.др Мирослав Митровић, која детаљно анализира директну везу између приступа критичним сировинама и очувања националне безбедности и одбрамбених капацитета земље.
Сировине као дубоко милитаризовано питање 21. века
Закључке студије присутнима је предочио Дарко Обрадовић из Центра за стратешку анализу. У свом излагању, Обрадовић је послао снажну поруку о новој геополитичкој реалности:
"Питање стратешких сировина данас је дубоко милитаризовано питање. То више није ствар зелене економије или енергетске транзиције, већ базични елемент безбедности, што доказује чињеница да водеће државе света овај ресурс експлицитно регулишу унутар својих стратегија националне безбедности." Обрадовић је додао да од доступности стратешких сировина зависи индустријска база у сектору одбране. Српска наменска индустрија има огромну шансу у тренутним геополитичким условима што треба искористити кроз укидање мораторијума на извоз оружја и муниције јасно је истакао Обрадовић
На конференцији је истакнуто да се Одбрамбена индустрија Србије (ОИС) убрзано развија и поново етаблира као један од кључних играча у Европи, са способностима самосталног дизајна, развоја и производње широког спектра наоружања. ОИС тренутно запошљава 38.000 људи, док са кооперантима тај број премашује 76.000 запослених, што војни сектор чини и снажним генератором нових радних места.
Савремени борбени системи све више зависе од тактичке аутономије засноване на електрификацији. Енергетски аспект више није само логистичка позадина, већ оперативни и тактички одлучујући фактор – од нивоа индивидуалног опремљеног војника, преко мобилних јединица, па све до комплексних командно-информационих система закључак је студије Центра за стратешку анализу.
У оквиру конференције одржан је и динамичан округли сто који је водила Биљана Шахримањан Обрадовић на којем су стручњаци мапирали технолошку будућност одбране. На панелу су говорили  Др Далибор Арбутина, директор Агенције за нуклеарну безбедност Србије, Др доцент Милош Петрашиновић испред компаније ПР-ДЦ, Милан Јовановић из компаније Репутео АИ, Томислав Јовановић из Mercury.AI.
Др Далибор Арбутина је посебно апострофирао енергетску зависност као безбедносни ризик прве категорије, указавши на хитну потребу за решавањем дугорочног енергетског снабдевања кроз имплементацију нуклеарне енергије. Указао је на потребу успостављања поузданих партнерства на период од чак 100 година. Панелисти су се сложили да синергија вештачке интелигенције, напредних извора енергије и беспилотних система диктира правила модерне одбране.
У наставку преносимо детаљну анализу кључних делова представљене студије, са посебним освртом на аспекте који третирају улогу литијума, процес глобалне милитаризације ресурса и стратешки развој домаће одбрамбене индустрије.
У ери енергетске транзиције и убрзане дигитализације борбених способности, литијум се позиционирао као кључни стратешки ресурс чији је значај данас потпуно упоредив са улогом коју је нафта имала у 20. веку. Развој беспилотних летелица постављен је као апсолутни приоритет модернизације савремених војних способности Србије, а у самом центру ових система налази се управо литијум. Од технологија заснованих на литијумским батеријама нове генерације директно зависе аутономија, мобилност и борбена отпорност јединица у сложеним конфликтним условима.
Овај тренд прате и водеће светске војне силе, па тако руска војна доктрина изричито наглашава интеграцију литијум-јонских батерија у војне платформе ради постизања технолошке самодовољности, док Народна Република Кина истовремено спроводи интензивну модернизацију својих оружаних снага кроз уградњу напредних, високоенергетских енергетских система у борбене и логистичке структуре.
Енормно повећана потражња за литијумом на глобалном нивоу довела је до његове отворене милитаризације и геополитичке инструментализације, што пред Србију ставља специфичне безбедносне изазове.  У том контексту, у студији се посебно наглашава да је пројекат  рудника литијума био примарна мета интензивних дезинформација и организованих удара из иностранства, уз снажно ангажовање руског фактора, са јасним геополитичким циљем да се по сваку цену спречи формирање стратешког партнерства између Србије и Запада. Ова врста хибридног деловања показује да се борба за критичне ресурсе више не води само економским средствима, већ агресивним информационим операцијама усмереним против суверених интереса земље.
Конференција је затворена закључком да регионална позиција Србије омогућава идеално повезивање са инфраструктуром ЕУ, Западног Балкана и Црног мора.
Србија као партнер Европске уније у области минералних ресурса има прворазредан стратегијски значај. Развојем домаћих истраживачко-развојних капацитета, наша земља се може позиционирати не само као пуки извозник сировина, већ као кључни учесник у високотехнолошком ланцу вредности – од прераде материјала, преко производње компоненти, до финалних, најсавременијих одбрамбених система.