МАФИЈАШКО УБИСТВО НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Драган (35) изрешетан у Голфу 2 код "Мека" на Фонтани док је чекао храну - убице тада побегле низ Народних хероја и више од 20 година избегавају правду

Деведесете године биле су период када је Београд функционисао између ратова, санкција и потпуног хаоса на улицама. Оружје је било доступно готово свима, пуцњаве су постале свакодневне, а ликвидације део црне хронике која је пунила насловне стране. У атмосфери безакоња и сиромаштва, криминалци су постајали својеврсне урбане легенде. Давали су интервјуе, позирали за новине и своје сукобе водили готово јавно. Све приче о београдском подземљу, жестоким момцима и крвавим обрачунима деведесетих можете пронаћи у нашој рубрици Криминал 90-их.

Драган Угарковић Угар важио је за једно од познатијих имена старе земунске екипе током деведесетих година. У причама из тог времена описиван је као храбар и незгодан противник, човек којег су старији поштовали, али и особа добро позната полицији.

Репутација са мало затворског стажа

Према тадашњим причама и сведочењима људи из подземља, Угарковић иза себе није имао много робије у односу на репутацију која га је пратила. Наводило се да је крајем осамдесетих боравио у затвору у Холандији, где је време проводио са некадашњим познатим југословенским макроом Ђуром Радоњићем Грофом. Према причама из тог периода, чак су у затвору имали и своју фудбалску екипу.

По повратку из иностранства окренуо се легалним пословима, макар према ономе што се тада говорило по Земуну.

Успон у Земуну и први сукоби

Након убиства Ћенте, по причама које су кружиле подземљем, Угар је постао један од најутицајнијих људи Земуна. Од самог почетка важио је за човека којег старији криминалци цене и поштују. Управо тада почињу и први озбиљни напади на њега.

По земунској чаршији дуго се препричавао обрачун између Угарковића и једног од најпознатијих београдских коцкара тог времена. Наводно су се при сусрету пријатељски загрлили, а потом истовремено запуцали један на другог. Обојица су тада рањена у ноге.

Напад "зољом" на дискотеку "Таш"

Према причама његових пријатеља, почетком деведесетих Угарковић је први пут испалио ракету из ручног бацача "зоља". Мета је била дискотека "Таш", која је те вечери имала свечано отварање. Због чега је дошло до напада никада није званично разјашњено.

У тим причама често се помињао и сукоб са Јованом Гузијаном Цунером, као и наводне везе са Звездарским кланом и самом дискотеком "Таш", али конкретне потврде тих мотива никада нису објављене.

Нова рањавања и одлазак у "Тифани"

Недуго затим Угарковић је поново рањен на једном престоничком сплаву. Међутим, следећи напад могао је да буде кобан.

Фебруар 1994. - рафали у ресторану "Тифани"

Током фебруара 1994. године рањен је у ресторану "Тифани" на Вождовцу са више од двадесет метака испаљених из "хеклера". У тадашњим причама по граду говорило се да иза напада стоји Борис Петков, као и да је у његовој кући одржан састанак на којем је Угар проглашен непријатељем.

Угарковић је касније тврдње да иза свега стоји Петков коментарисао као покушај да му неко "подметне коску", наглашавајући да није наиван да поверује у прву причу.

- Паметан човек никад не реагује на прву лопту. Данас су људи спремни на све. Мене су изрешетали иако сам дошао да мирим двојицу људи - причао је Угар после напада.

Након овог догађаја, који је пуком срећом преживео, Угарковић се појављивао у медијима и отворено говорио о свом животу.

Легија странаца и познанство са Легијом

Александар Јововић Јовке, један од познатих момака миљаковачке екипе, својевремено је говорио о Угаровој храбрости, али и проблемима које му је такав карактер доносио:

- Мој друг Драган Угарковић Угар био је најјачи у Земуну. Убијен је метком у потиљак и никада се није са сигурношћу сазнало ко стоји иза тога, иако се причало о умешаности Земунског клана. Био је свуда, замерао се многима. Преживео је кишу метака у "Тифанију" када је отишао да врати робу отету његовом пријатељу. Био је храбар, био је са Милорадом Улемеком у Легији странаца. Док су пуцали на њега успео је да се скупи и преживи, али је остао тешко израњаван. Операција је трајала 14 сати. Неким чудом је остао жив. На крају га је, ипак, коштала прејака реч. Био је у свакој причи, није се никога плашио и свима је стајао на жуљ - говорио је Јовке.

Писац и новинар Саша Ђуровић такође је причао о Угаровој репутацији:

- Угар је био најбољи пријатељ мог брата и најхрабрији човек којег сам упознао. Сам је ушао у "Тифани", док га је мој брат чекао у колима. Унутра су га изрешетали, неки кажу са 13-14 метака, неки тврде и више од 20. После свега успео је да се опорави, али са тешким последицама. Сећам се да смо га посећивали у болници и да је један човек држао пиштољ уперен у његову ногу. Касније се показало какав је то заправо био "друг". После је убијен и Угар, а онда и тај човек. Угар је био добар са људима из Земуна, радили су са колима, али шта се тачно дешавало иза свега, тешко је рећи - причао је Ђуровић.

Повлачење из јавности и послови у сенци

После рањавања у "Тифанију", Угарковићево име се све ређе појављивало у новинама. Отворио је ресторан и локал са покер апаратима, док се по подземљу причало да се бавио и уносним нелегалним пословима.

Његови пријатељи тврдили су да је имао крваву, али успешну каријеру, као и много непријатеља који су покушавали да га уклоне. Према причама из тог времена, неколико пута је избегао сигурну смрт.

Наводило се и да је, иако добро познат полицији, сарађивао углавном са малим кругом блиских људи из Земуна, који се нису мешали у послове других београдских кланова.

21. новембар 1999. - ликвидација код "Фонтане"

Драган Угарковић Угар, припадник старе земунске гарде, убијен је 21. новембра 1999. године код "Фонтане" на Новом Београду. У обрачуну је поново коришћен "калашњиков", оружје које је тих година често било симбол београдског асфалта.

Угарковић је ликвидиран око 21 час у Улици Народних хероја, док је седео за воланом свог металик сивог "голфа 2" са регистрацијом италијанског града Болоње.

Убице су, према тадашњим информацијама, стигле црном "асконом" без таблица из правца Париске комуне и пришле његовом аутомобилу са леве стране. Непосредно пре напада Угарковић је паркирао возило иза такси станице, док су двојица његових пријатеља отишла до оближњег "Мекдоналдса" по храну.

Нападачи су сачекали да његови сапутници уђу у ресторан, а затим из аутомобила у покрету отворили ватру. Чак девет хитаца погодило је Угара у главу и врат, док је седео у возилу са упаљеним мотором.

Његови пријатељи истрчали су из "Мека" и затекли га тешко рањеног, али још живог. Преминуо је неколико тренутака касније, отворених очију.

Након ликвидације нападачи су побегли низ Улицу Народних хероја ка згради Савезне царине, где им се изгубио сваки траг. Полиција је одмах покренула интензивну потрагу, док су Угарковићеви пријатељи приведени на информативни разговор и касније пуштени.