Холандија помрсила конце Црној Гори: Улазак у ЕУ на чекању, најављена блокада затварања важног поглавља

Иако је званична Подгорица, вођена оптимистичним најавама из Владе, чврсто рачунала на брзи и готово рутински пролаз у овом поглављу, ригорозан став Хага унео је нову дозу неизвесности у комплетан преговарачки процес који у овом тренутку води црногорска администрација.

Суштина преговарачког поглавља 2 заснива се на обезбеђивању једне од четири основне економске слободе на којима почива заједничко европско тржиште.

Ова правна тековина гарантује да грађани било које државе чланице имају право да се запошљавају, раде и бораве на територији читаве Уније под потпуно истим условима као и домаћи држављани, уз апсолутну забрану било каквог облика дискриминације по основу националности у погледу плата, услова рада или заштите на раду.

Да би Црна Гора могла привремено да затвори ово поглавље, њен систем мора бити способан да у потпуности примени сложене европске уредбе које регулишу право на спајање породице, једнака пореска и социјална права радника, као и укидање свих националних административних баријера, квота за странце или радних дозвола за грађане који долазе из било којег дела ЕУ.

Главни разлог за овакву оштру реакцију Холандије јесте суштински различито гледање на тржиште рада Европске уније и динамику његовог потпуног отварања за црногорске држављане након званичног приступања. Према поузданим међународним информацијама до којих је дошао наш лист, Црна Гора је у свом завршном преговарачком документу о затварању овог поглавља, који је упућен Европској комисији, предложила веома амбициозан модел заштите и приступа.

Подгорица тражи да се црногорским држављанима на простору Европске уније, и обрнуто држављанима чланица ЕУ унутар Црне Горе, обезбеди потпуно несметан приступ запошљавању већ након две године од дана званичног уласка наше земље у заједницу европских народа.

С друге стране, економски стручњаци и дипломате из Холандије изричити су у ставу да тај транзициони период не може бити краћи од пет до седам година, што је максимална граница предвиђена европским правилима.

За ово преговарачко поглавље у црногорском систему примарно је задужено Министарство рада и социјалног старања, чији представници воде преговарачку радну групу и покривају место шефа овог оперативног тела. Овај ресор, у тесној сарадњи са Заводом за запошљавање, Фондом ПИО, Фондом за здравствено осигурање и Канцеларијом за европске послове, месецима уназад интензивно ради на испуњавању кључних сегмената ЕУ правне тековине.

Дан, између осталог, пише да Холандија већ годинама страхује да би нагло отварање граница за радну снагу из нових, економски слабијих држава чланица могло изазвати превелики притисак на њихове издашне социјалне фондове, али и дестабилизовати поједине рањиве секторе на домаћем тржишту рада, попут грађевинарства, угоститељства и пољопривреде, где најчешће долази до прилива радника са Балкана.

Тренутна блокада из Хага јасно доводи у питање владине најаве и показује да техничко испуњавање норми није довољно уколико се не постигне пуни и апсолутни политички консензус свих 27 држава чланица. Дипломатски извори из Брисела наводе да ће у наредним данима управо ово питање трајања заштитних мера бити предмет тешких и напорних билатералних преговора, политичке трговине и компромиса.

Дан пише да ће црногорска администрација морати да уложи додатне напоре како би уверила Хаг да тржиште са свега 600 хиљада становника нема ту демографску нити економску снагу да направи било какав поремећај у развијеним државама еврозоне, те да су строги рокови потпуно неоправдани у случају Црне Горе.

Ако овај компромис изостане, поглавље 2 би лако могло постати камен спотицања који ће угрозити амбициозан план Владе да до краја текуће године технички затвори сва преостала поглавља у преговорима, пише, између осталог, Дан.

Извор: Танјуг