"Такви људи не осећају грижу савести и не мењају се ни после затвора" Језива процена психијатра о убици из Дрниша

Током истраге и суђења за прво убиство које је 1994. године починио Кристијан Алексић (50), спроведена су два психијатријска вештачења. Када је починио убиство имао је 18 година, а ухапшен је у доби од 25, након што се сам хвалио злочином. Утврђено је да се ради о особи са дубоким и трајним поремећајем личности, претежно шизоидног типа.

Обратила се његова разредна

Због тога је процењено да је у време убиства био битно смањено урачунљив. Није боловао од душевне болести, није спадао у категорију особа са недовољним душевним развојем и није био зависник од алкохола или дроге.

Тада се сазнало и да се годину дана након првог убиства лечио на психијатрији тадашње Клиничке болнице Сплит због адолесцентске кризе. Уврежено је мишљење да су психички болесне особе опасније по околину од оних здравих.

Будући да Алексић није боловао од душевне болести, али му је утврђен поремећај личности, лаицима није јасно о којој се категорији ради. Специјалиста психијатрије др Жељко Кључевић, начелник Службе за ментално здравље у Наставном заводу за јавно здравље Сплитско-далматинске жупаније, објаснио је о каквом се типу особе ради.

Велики размак до вештачења

- Отежавајућа је околност када постоји велики размак између почињења дела и вештачења, као што је био случај са Кристијаном Алексићем, који је убио 1994. године, а вештачење је обављено тек након седам година. Психијатри су вештачили на основу онога што су имали на располагању - рекао је.

Увек је важило правило да је поремећај личности опаснији од душевне болести. Према статистици, особе са том врстом патологије се увек јављају као чешћи починиоци кривичних дела него душевни болесници.

Типови поремећаја и склоност насиљу

Постоји девет врста поремећаја личности, а три су типа код којих су особе склоније чињењу оваквих кривичних дела. То су најчешће параноидни поремећај личности, затим емоционално нестабилни гранични (бордерлајн) тип и дисоцијални поремећај.

Постоји и четврти, мешовити тип; у литератури су сви они детаљно описани. Код њих је проблем то што су веома отпорни на лечење и од упиру се променама.Није могуће психотерапијским методама натерати особу да се промени; она то мора сама да жели.

С друге стране, поремећаји личности увек имају своју претходницу у дечјем и младалачком узрасту. Тада се појављује поремећај у понашању који је производ друштвене средине и окружења у којем особа одраста.

Најчешће су те особе биле злостављане, а у њиховом блиском окружењу, најчешће у самој породици, било је злостављача. Ту може да се ради о психичком, физичком или сексуалном злостављању.

Ако се не спроведе адекватна интервенција у ранијим фазама поремећаја понашања, они већ у дечјем и адолесцентском узрасту заврше као починиоци кривичних дела. Они су вишеструки повратници, не уче ништа из сопственог искуства, затворске казне им значе веома мало и немају емпатију, што се примети још у раним фазама.

Затвор није довољна превенција

Њима није проблем да одслуже затворску казну; она у оваквим случајевима тешких кривичних дела неће бити превентивна мера која ће донети резултат. На пример, у случајевима фемицида казне су пооштрене, а и даље имамо ситуације које се завршавају самоубиством починиоца.

Висока казна утиче на особе са нормалном структуром личности. Лечење поремећаја личности се спроводи комбиновано – и лековима и терапијом, али ни једно ни друго није довољно. Такве особе сматрају да им лечење није потребно и имају уверења која је немогуће кориговати.

Користе алкохол и дрогу, па тврде да се тиме „лече“. Контрола таквих особа након изласка из затвора је питање законодавства. Полиција, Тужилаштво и судови су дужни да поступају по закону, али они тај закон не доносе.

- У сваком случају, ми смо се као друштво довели у ситуацију да страховито штитимо девијантно на све могуће начине: законодавно, друштвено, па и самим односом. Буквално на све начине. Како ћемо заштитити оно што није девијантно? Друштво упорно нагиње на страну девијантних појава - истакао је психијатар др Кључевић.

Доктор је нагласио да јавност мора да буде свесна да такве особе морају да имају оштећену структуру личности, односно да таква кривична дела, попут оних која је починио Кристијан Алексић, не може свако да изврши. То може да се догоди на мах (у тренутку), али планирано – не.

Подсетимо, матуранта Луку Миловца (19), у суботу је на прагу своје куће у Дрнишу брутално убио Алексић.

Лука је убијен када је Алексићу доставио храну. Алексић је и раније робијао због убиства девојке Током робијања имао је више од 30 инцидентних ситуација, због чега је био санкционисан, а против њега је још пре три године подигнута кривична пријава због поседовања и производње илегалног оружја, али поступак још није ни започет.

Иако опасан по околину Алексић није био под било каквим посебним мерама.