ДЕСЕТ МЕСЕЦИ СТРАХА
Без трага и без помоћи! Софија (1) нестала у Хрватској: Отац је тражи, док држава ћути, а институције окрећу леђа
У емотивном исказу, отац је испричао причу о борби за проналазак ћерке Софије, док се суочава са зидом ћутања од институција.
Није никоме рекла ни реч. Спаковала је своју одећу и неколико ствари, одвела нашу ћерку и нестала из куће пре него што сам се вратио с посла. И од тада, до данас, не знам где је наше дете, нити ми је иједна институција заиста помогла да пронађем своју Софију, прича Антонио К, двадесетдеветогодишњак из хрватског места Свете Недеље, који од краја децембра живи у страху и неизвесности шта се догодило са једноипогодишњом девојчицом.
Национални регистар несталих лица објавио је фотографије Иве Марте Дујанић (23) и девојчице у ружичастој јакници, а полиција је потврдила да "предузима све законом прописане радње и мере како би пронашла особе које су пријављене као нестале".
На питање новинара да ли овај нестанак третирају као отмицу, полиција због истраге није хтела да изнесе више детаља.
Антонио признаје да њихов однос није био савршен. Упознали су се док је живео у Швајцарској, Ива Марта га је контактирала преко друштвених мрежа и убрзо су се уселили у његов изнајмљени стан. После само неколико месеци, девојка је затруднела и одлучили су да задрже дете, пише Јутарњи лист.
- Недуго затим, она је први пут нестала. Нисам знао где је отишла, а у наредним месецима ми је повремено слала поруке говорећи да је абортирала, да је имала побачај, па чак и да ће продати дете, сећа се Антонио, који је у то време био уверен да није задржала дете.
Позив из породилишта
До Нове године. Тачно 31. децембра 2024. године, Ива Марта га је позвала из сплитске болнице и рекла да се породила. Пар је тада одлучио да покушају поново, али су ствари опет кренуле по злу.
- Када смо се вратили у Швајцарску, све се распало. Одлучио сам да се вратим у Хрватску и одем код оца и његове жене у Пулу, како би нам помогли око детета, али ни тамо јој ништа није одговарало, каже младић који је желео да покрене сопствени посао у Истри, али је одустао од тога јер се није могао ни на шта концентрисати.
После три месеца, морали су негде да оду. Следеће што му је пало на памет јесте да се све троје преселе код његове мајке у Свету Недељу, у велику кућу.
- И опет иста прича. Хаос је трајао до децембра, када је она једноставно нестала. Истог дана је пријавила и мајку и мене полицији због насиља, тврди Антонио, додајући да је од тог дана почела драма са Хрватским заводом за социјални рад.
"Тражио сам да их ставе под надзор"
Социјални радници, каже, нису хтели ни да саслушају његову страну приче, иако државни тужилац није подигао оптужницу против њега. Он каже да је његова партнерка лагала полицију да ју је тукао чак и у периоду када се водила као нестала након бекства из Швајцарске.
- И Завод Самобор није био заинтересован за све ово. Забранили су ми да виђам Софију, једино што су ми рекли је да је Ива Марта отишла у Пулу. Питао сам их да ли им је то сумњиво, пошто она није из тог града нити тамо има породицу, али ништа им се није чинило чудним - огорчен је.
Али следећа ствар га је још више ужаснула. Он је новинарима Јутарњег показао папир који је добио од полиције, на којем пише да су службеници покушали да девојци уруче позив за суд, али је нису пронашли на тој адреси.
- Уместо ње, пронашли су власницу некретнине, која им је рекла да Ива Марта никада није изнајмила тај стан. Дакле, запослени у Заводу Самобор су ме очигледно лагали да су проверили где моје дете живи. Чим су чули да је "тучем", одбацили су досије, иако сам их молио да је ставе под надзор због њеног психичког стања, али узалуд - каже Антонио, који је пријавио Завод, за који тврди да је направио озбиљне грешке.
Ћутала је о детету од раније
Међутим, процес је спор, а требало би да буде хитан, истиче отац. Нема нових информација о Софији. Каже да му Институт ништа не говори, осим да је "процес у току".
- Није помогло ни то што сам касније сазнао да она већ има дете за које ми није рекла када смо се упознали. Тај дечко ми је подршка у свему, а мој живот је пакао. Будим се ноћу, сањам дете, чекам да се појави. Не знам чиме сам ово заслужио - закључује Антонио К.