Крај америчког "спасавања" Балкана: Из Стејт департмента стигла порука која мења наратив - Регион мора сам да носи терет стабилности

Из Вашингтона је јуче, дан уочи 25. маја, датума који је у бившој Југославији деценијама био симбол Јосипа Броза Тита (ЈБТ),стигао документ који је одмах покренуо талас тумачења широм Западног Балкана. 

У новом извештају Стејт департмента наводи се да је "прошла ера изградњи нација коју су предводиле САД", што је отворило питање да ли се мења америчка улога у региону.

Даље се истиче да фокус више није на "реконструкцији и спасавању", већ на стабилности и партнерствима која се заснивају на обостраним интересима.

Аманда Торп из Атлантског савета оцењује да се не ради о драматичном раскиду са досадашњом политиком, већ о њеном прецизнијем дефинисању, уз већи нагласак на одговорност локалних актера.

Извештај је урађен у оквиру Закона о Западном Балкану из 2025. године и, према оценама аналитичара, не представља суштински прекид континуитета америчке стратегије.

Ипак, део стручњака указује да се промене пре свега виде у начину функционисања администрације Доналда Трампа, где се одлуке све више доносе у ужем кругу људи око председника.

- Извештај је важан, али не треба му придавати екстреман значај. Трамп је окружен људима којима верује, а остале институције сведене су на помоћне органе, каже професор међународних односа Веско Гарчевић.

У документу су као кључни приоритети САД наведени стабилност региона, енергетска и економска сарадња, борба против организованог криминала и сузбијање утицаја Русије и Кине.

Наводи се и да организоване криминалне мреже са Западног Балкана представљају безбедносни ризик за САД.

Помињање шест држава региона у документу део аналитичара тумачи и као политичку поруку у вези са нерешеним статусом Косова.

Администрација Доналда Трампа, према извештају, инсистира на јачању локалних капацитета и смањењу зависности од међународног надзора.

Планирани су и разговори са владама Србије и Северне Македоније током 2026. године.

У делу о енергетици наглашава се амерички интерес за пројекте који смањују зависност од руског гаса, уз промоцију ЛНГ-а и других енергетских алтернатива.

Посебно се истиче и борба против "дигиталног утицаја" Кине кроз 5Г мреже и инфраструктурне пројекте.

У поглављу о Босни и Херцеговини потврђује се подршка Дејтонском споразуму, али се не помиње Канцеларија високог представника, што је примећено као одступање од раније праксе.

Стручњаци оцењују да САД остају посвећене стабилности БиХ, али са мање директног институционалног ангажмана него раније.

Борба против корупције поменута је кроз призму сузбијања страног утицаја, док су ранији нагласци на медијским слободама и правосуђу слабије заступљени.

Аналитичари поручују да Вашингтон наставља политику стабилности и економског присуства, али уз веће ослањање на регионалне актере.

Истовремено се истиче да Балкан више није међу приоритетима америчке спољне политике у односу на глобалне кризе попут Украјине и Блиског истока.

На крају се наводи да питање Косова остаје отворено, уз различите процене броја држава које су га признале.

Србија Данас