Ноћ када је воз постао кланица: Жене су нестајале једна за другом, бирао је своје жртве по једном детаљу - Кренуо је и на највећу звезду државе

Током периода од 1979. до 1980. године, овај совјетски силоватељ и вишеструки убица усмртио је најмање шест жена, док је више од 30 жртава преживело његове нападе и силовања. Посебну пажњу јавности изазвала је чињеница да је био опседнут славном совјетском певачицом Алом Пугачовом, коју је наводно планирао да убије.

Нагијев је рођен 26. јануара 1958. године у Ангарску, у породици пореклом из Дагестана, мада поједини извори наводе да је породица имала ингушко или казахстанско порекло. Касније су се преселили у Курску област, где је одрастао у граду Суџа.

Још у детињству показивао је агресивно понашање, упркос томе што се активно бавио спортом, посебно атлетском гимнастиком. Људи из његовог окружења тврдили су да је имао озбиљне проблеме у односима са женама, делом и због свог ниског раста од свега 157 центиметара.

Први озбиљан сукоб са законом догодио се 1975. године, када је између маја и јуна починио три силовања. Због тих злочина осуђен је на шест година затвора, које је служио у Коми ASSR. Ипак, 1979. године пуштен је на слободу пре истека казне због наводно доброг владања.

Након изласка из затвора запослио се у селу Чикшино, у Печорском региону. Већ неколико дана касније, 30. јануара 1979. године, силовао је и убио Олгу Демјаненко у њеном стану у граду Печора. Само неколико месеци касније, 28. маја, напао је путницу Дарију Кравченко у готово празном возу који је саобраћао ка Печори. Након силовања ју је убио, а тело сакрио у простору за пртљаг испод седишта. Према појединим наводима, жртва је страдала јер је физички подсећала на Алу Пугачову.

"Манијак из воза"

По повратку у Курск запослио се као кинооператер у покретној биоскопској екипи, што му је омогућило често путовање и лако кретање по различитим деловима Совјетског Савеза. Управо током тих путовања починио је низ бруталних злочина.

Најкрвавији напад догодио се 4. јула 1980. године у полупразном возу на релацији Москва - Харков. Нагијев је тада силовао и убио четири жене, две кондуктерке и две путнице. Тела жртава избацио је кроз прозор воза у области Орјола, између железничких станица "Сталној Кон" и "Становој Колодез".

Паралелно са убиствима, од новембра 1979. до септембра 1980. године извршио је више од 30 силовања широм Совјетског Савеза, због чега је међу истражитељима стекао репутацију изузетно опасног и непредвидивог криминалца.

Како је "пао"

Његов пад уследио је након последњег четвороструког убиства. Електричар из воза приметио је мушкарца са траговима крви на одећи и ножем у руци. Полиција је потом саставила детаљан списак накита и ствари украдених од жртава и проследила га златарама и залагаоницама широм земље. Када је један Нагијевљев познаник покушао да прода прстен у Курску, продавци су препознали предмет са полицијског списка. Убрзо је откривено да му је накит дао управо Нагијев.

Приликом претреса куће његове мајке пронађена је бележница са адресама из различитих градова Совјетског Савеза, што је додатно учврстило сумњу истражитеља да је број његових жртава можда био и већи од званично потврђеног.

Нагијев је ухапшен 12. септембра 1980. године у Дњепру. Током притвора покушао је спектакуларан бег, покидао је лисице и главом ударао чуваре покушавајући да се домогне слободе, али је савладан. Касније је пребачен у затвор у Курску са појачаним мерама обезбеђења. Током испитивања почео је да признаје злочине, укључујући и нека убиства за која истражитељи раније нису ни сумњали да су повезана са њим.

Истражитељима је посебно било шокантно његово признање да је планирао убиство Але Пугачове, због чега је више пута путовао у Москву покушавајући да јој се приближи.

Курски регионални суд осудио га је 2. јула 1981. године на смртну казну стрељањем. Међутим, ни тада прича није била завршена. У августу исте године, током транспорта у затвор у Новочеркаску где је требало да буде погубљен, успео је да побегне користећи пролазак воза као заклон.

Преживео 15 хитаца приликом хапшења

Министар унутрашњих послова СССР-а Николај Шчелоков очекивао је да ће бегунац бити ухваћен у року од три недеље, али потрага је трајала готово два месеца. Нагијев се скривао на једној фарми у близини Новочеркаска, представљајући се као Ром. Сумњиво понашање привукло је пажњу мештана, који су обавестили полицију.

Приликом поновног хапшења 29. септембра 1981. године, Нагијев је пружио жесток отпор полицији. Током акције рањен је са чак 15 хитаца, али је упркос тешким повредама остао жив. Лекари су данима водили борбу да га одрже у животу, не како би му спасли живот из хуманих разлога, већ да би држава могла да изврши пресуду коју је суд већ изрекао.

Након опоравка довољног да може да поднесе извршење казне, Анатолиј Нагијев је 28. октобра 1981. године стрељан у затвору у Новочеркаску.