"Сви су мислили да живим бајку, да сам успео.." Исповест која руши мит о животу у Немачкој
Један гастарбајтер из региона поделио је своје искуство где упркос заради од 2.400 евра, осећа се странцем и живи скромно. Често га на послу називају "Ауслендер", што му посебно тешко пада.
Многи људи с Балкана и данас верују да одлазак у Немачку аутоматски значи бољи живот, већу плату и сигурну будућност. Ипак, иза прича о "успеху преко границе" често се крије свакодневица о којој се ретко говори - умор, усамљеност и осећај да ни после година рада човек није потпуно прихваћен.
Управо зато исповест једног гастарбајтера из региона, који у Немачкој зарађује 2.400 евра месечно, изазвала је велику пажњу на друштвеним мрежама. Једна реч коју свакодневно слуша на послу, како каже у својој објави на Фејсбук страници "ПрекоГране", више га заболи од напорног рада и живота далеко од куће.
Очекивања наспрам реалности
- Радио сам цео живот да одем 'преко'. Кад сам коначно дошао у Немачку, мислио сам да сам успео. Плата 2.400 евра, нови телефон, ауто на рате... сви доле мисле да живим топ живот.
А реалност? Будим се у 4:30. Возим 40 минута до посла. Радим с људима који ме и после три године зову 'Ауслендер'. Вратим се кући мртав уморан у стан који делим са још двојицом.
Некад по два дана не причам ни са ким нормално. Највише боли што сви мисле да си успео само зато што си у Немачкој, написао је.
"До тебе је, не до Немачке"
У коментарима испод објаве јавили су се бројни људи са сличним искуствима, а неки су покушали да му пруже речи подршке.
- Ајде, биће боље. Не треба се гурати у велике градове где су станови прескупи, поручио му је један корисник.
Било је и оних који су му поручили да је промена ипак у сопственим рукама.
- Ако се после три године ниси померио с једне тачке – до тебе је, а не до Немачке!, написао је један корисник.
Има још оних који су то доживели
Други су поделили и сопствена искуства живота у иностранству.
- Десет година у Немачкој уз пуно муке и труда, учења језика, дошколовања и борбе с бирократијом и непотизмом ипак није донело задовољавајући резултат. Постигао сам доста и пут ми је отворен за још више, али се ипак будим с тугом у срцу. Није све у новцу, далеко од тога. Овде највише фали друштвени живот и она нека опуштеност бивања и живљења. Сваки дан је борба, а фронт је полако досадио, стоји у једном од коментара.
