ВИДЕО Током поспремања пронашла поклон-картицу из детињства: "То ми је отворило очи"
Док је сређивала старе ствари по кући, једна жена наишла је на поклон-картицу из детињства коју је годинама чувала, а оно што је уследило потпуно ју је шокирало и натерало да другачије погледа на навику да "лепе ствари оставља за посебне прилике".
Током пролећног поспремања многи наиђу на заборављене ситнице из прошлости, али ретко која од њих изазове тако снажан осећај као стара поклон-картица пронађена након готово две деценије.
Управо се то догодило 28-годишњој Еми Лим Терлици из Феникса, која је међу старим стварима пронашла Волмартову поклон-картицу из детињства и тако сасвим неочекивано добила важан животни подсетник.
Оно што је испрва деловало као обичан носталгични проналазак убрзо се претворило у причу о одлагању уживања, чувању "лепих ствари за касније" и питању колико често заправо чекамо прави тренутак који можда никада не дође, пише "Пеопле".
Ема је испричала да су она и супруг током сређивања прегледавали гомилу старих картица када је приметила једну посебно изношену. Одмах јој је привукла пажњу јер ју је добила још као дете, а некако је годинама само прелазила из једног новчаника у други, без да ју је икада до краја искористила. Када ју је боље погледала, препознала је и рукопис своје најбоље другарице из детињства Ејми, која јој ју је поклонила за рођендан док су биле у трећем разреду основне школе.
Картица је, присетила се, била савијена, изобличена и исписана дечјим рукописом са поруком "За Ему, од Ејми".
Будући да пријатељицу није видела још од трећег разреда, посебно ју је погодила спознаја да је тај мали предмет био уз њу готово 20 година.
Иако ју је то дирнуло, признаје да је у целој причи постојало и нешто сасвим типично за њу. Каже, наиме, да је одувек била особа која ствари чува за касније, па је још као девојчица знала да одложи трошење рођенданског новца који би добила од баке и деке, иако су јој они говорили да себи купи нешто посебно.
Управо зато одлучила је да провери да ли на картици има још новца. Била је уверена да је картица одавно истекла или да је потпуно празна, али када је позвала број на полеђини, уследило је велико изненађење. На картици је и даље било 20 долара, због чега је, како каже, остала у шоку и одмах праснула у смех.
Још јој је невероватније било то што је, како сама закључује, у неком тренутку вероватно потрошила само пет долара, а остатак сачувала пуних 20 година.
Своје искуство потом је поделила на ТикТоку, очекујући да ће видео бити само лагана и симпатична објава са којом ће људи моћи да се поистовете.
Уместо тога, прича је врло брзо привукла велику пажњу и стигла до готово 300 хиљада гледалаца, од којих су се многи препознали у истој навици.
Бројни су јој писали да и сами годинама чувају свеће, одећу, поклон-картице и разне ситнице за неку будућу посебну прилику која никако да дође. Управо су ти коментари отворили и ширу причу о такозваној "Лавендер Соап Theory", односно идеји да не треба чувати лепе ствари само за посебне дане, већ их користити и у сасвим обичној свакодневици.
Ема каже да је цело искуство за њу било много више од занимљиве анегдоте. У једном тренутку схватила је колико осећај сигурности понекад тражимо управо у томе да нешто сачувамо, одложимо или "оставимо за касније", али управо нас то често спречи да у томе икада стварно уживамо. У тој, како каже, иронији и јесте проблем: чувамо нешто толико пажљиво да на крају никада не добијемо прилику да то заиста искористимо.
Уз малу подршку супруга Данијела, Ема је на крају ипак одлучила да искористи картицу, али с намером. Заједно су отишли у Волмарт, а он јој је предложио да купи нешто за своју "унутрашњу девојчицу", осмогодишњу Ему којој је та картица некада толико значила.
Каже да јој је тај чин деловао као затварање једног малог, али важног круга који је носила годинама.
Од тада, признаје, почела је другачије да гледа на многе ствари.
Она и супруг одлучили су да се лакше одричу ствари које су годинама само чували и да коначно почну да користе оно што су раније остављали за посебне прилике.
Цело искуство подстакло ју је и на веће животне промене, укључујући одлуку да напусти каријеру у непрофитном сектору и посвети се изградњи онлајн велнес бизниса са својом мајком. Осим тога, она и супруг сада планирају да остваре још један стари сан, путовање у земљу из које је он усвојен, а цело искуство желе и да документују. Ема данас каже да јој је та стара картица била подсетник који јој је очигледно био потребан на чињеницу да сутра није загарантовано и да живот не би требало одлагати.
