Цео живот је имао војничку фризуру, а сада пушта косу – разлог је многе расплакао

Бивши војник одлучио је да пусти косу из разлога који дирају право у срце. Дејвид Бланкенбакер је то први пут учинио због своје мајке, а данас његова дуга коса има нову, једнако емотивну сврху – да помогне супрузи у борби са тешком болешћу. Прича о његовом гесту показује колико љубав и подршка могу значити у најтежим тренуцима.

Бланкенбакер, 41-годишњи амерички ветеран, почео је да пушта косу још 2010. године, након што је његовој мајци Памели дијагностикована мултипла склероза. Како је испричао за WRAL, цео живот је имао кратку косу јер је био у војсци, па му је навикавање на дугу косу било потпуно ново искуство. Најтеже му је, каже, било да научи како се правилно пере и негује, а посебно су му сметали свакодневни проблеми, попут тога да се ноћу у сну окрене на косу, пише Пеопле.

Ипак, иза свега није стајао изглед, већ снажна емотивна мотивација. Његова мајка је изгубила косу, а када је поново почела да расте, била је неуједначена. Њему је било изузетно тешко да гледа колико је то погађа, па је одлучио да пусти косу како би је могао донирати управо њој.

Дејвид је раније служио у америчкој Националној гарди, а потом се прикључио и војсци. У Ираку је радио као војни медицинар, али је данас у медицинској пензији. Иако му је мајка преминула 2025. године, он је и након тога задржао дугу косу.

Недуго после њене смрти, породицу је погодио нови тежак ударац. Месец дана касније, Давидовој супрузи Ерин дијагностикован је рак грлића материце. Ерин је признала да јој је тада кроз главу прошао најгори могући сценарио, а болест је донела и низ исцрпљујућих симптома.

Испричала је да је стално уморна, да јој коса јако опада, да јој се стварају чворови и да је изгубила апетит. Управо због свега кроз шта пролази, Давид је одлучио да своју дугу косу сада искористи како би се од ње направила перика за Ерин.

Рекао је да је његова супруга одувек волела боју његове косе и да му се чинило да би их то могло још више повезати. Додао је и да би за њу учинио исто, јер је то за њега много више од косе. Сматра да би свако за особу коју воли направио такву жртву, а њему је најважније да поново види осмех и самопоуздање на Еринином лицу.

Ерин би крајем месеца требало да иде на операцију уклањања тумора, а касније и на хистеректомију. Она каже да јој овај гест значи неизмерно много, јер сваки облик помоћи вреди, а чињеница да перика настаје управо од његове косе целу причу чини још посебнијом.