Шта жене треба да раде на Спасовдан, а шта да избегавају: Стара веровања и обичаји који се и данас поштују
Спасовдан, један од највећих хришћанских празника, данас се обележава широм Србије, а у народној традицији посебно место имају обичаји које су жене вековима поштовале како би сачувале мир, здравље и благостање породице.
Овај празник, познат и као Вазнесење Господње, одувек се сматрао даном када треба избегавати свађе, тешке послове и лоше мисли.
Наше баке веровале су да жене на Спасовдан треба да буду посебно смирене и посвећене дому и породици. Дан је започињао молитвом, одласком у цркву и паљењем свеће за здравље укућана.
У многим крајевима Србије обичај је био да жене рано ујутру умију лице водом у коју је потопљено лековито биље, верујући да то доноси здравље и лепоту током целе године.
Обичаји који се поштују на Спасовдан, поготово жене
Постојало је и веровање да на Спасовдан не треба прати веш, шити, плести нити радити тешке кућне послове, јер се сматрало да би то могло донети немир и неслогу у кућу. Посебно се избегавао рад у пољу и башти, пошто се веровало да би усеви могли страдати од невремена и града.
Жене су некада на овај празник избегавале и расправе, оговарање и ружне речи. Сматрало се да оно што човек изговори на Спасовдан може пратити породицу током целе године, па су старији саветовали да се тог дана говори тихо, мирно и са поштовањем.
У појединим деловима Србије постојао је обичај да жене праве мале крстове од лескових гранчица и стављају их у двориште, башту или шталу као заштиту дома и укућана од болести и несреће. Веровало се и да на Спасовдан кућа треба да буде чиста и мирисна, али да се велико спремање завршава дан раније.
Трпеза за Спасовдан
На трпези су се најчешће налазили једноставни домаћи специјалитети, цицвара, сир, млеко и прве јагоде, за које се веровало да доносе срећу и напредак. Многе жене и данас поштују обичај да на Спасовдан породица руча заједно, јер се сматра да управо заједништво тог дана доноси мир и благостање у дом.
