Grad u rukama maturanata: Jedan dan euforije koji ostavlja za sobom nered, buku i pitanje - gde je granica?

Maturanti koji slave završetak srednje škole na javnim površinama postali su gotovo uobičajena slika u mnogim gradovima. Ulice, trgovi, parkovi i fontane pretvaraju se u improvizovane prostore za slavlje, često uz muziku, šampanjac, transparente, penu, konfete i, neizostavno, buku.

Za jedne je to simpatičan i emotivan prizor ulaska u novo životno poglavlje, a za druge izvor nereda, gužve i nepoštovanja javnog prostora. Da bi se razumelo zašto se ova praksa održava i zašto izaziva toliko različitih reakcija, potrebno je pogledati i njeno poreklo, društveni kontekst, ali i posledice koje ostavlja za sobom.

Od školskog zvona do ulice: Kako je nastao običaj javnog slavlja

Slavljenje mature nije nova pojava. Završetak školovanja se u evropskoj tradiciji dugo obeležavao kao važan prelaz iz adolescencije u odraslo doba. U mnogim zemljama to je bio formalniji događaj: svečane večere, maturske zabave u školama ili restoranima, uz porodicu i profesore. 

Međutim, tokom poslednjih nekoliko decenija, posebno u post-socijalističkim društvima Balkana, došlo je do pomeranja slavlja iz zatvorenih prostora u javni prostor. Ipak, centralno slavlje se odigrava standardno u ugostiteljskim objaktima, dok se poslednji dan škole obeležava u pakovima, pored reka, jezera, na važnim gradskim trgovima...

Razlozi su višestruki. Prvo, radi se o generacijskom izrazu slobode i pripadnosti vršnjačkoj grupi. Maturanti žele da taj dan bude "njihov", da se vidi i čuje, da bude drugačiji od formalnih školskih pravila i očekivanja. Drugo, društvene mreže su dodatno pojačale potrebu za vidljivošću - slavlje više nije samo događaj, već i sadržaj koji se deli, lajkuje i komentariše. Treće, tu je i element tradicije koji se prenosi "sa generacije na generaciju": stariji maturanti su slavili na ulici, pa sada to rade i novi.

Ipak, ono što je nekada možda bila spontana i manja grupa, danas često prerasta u masovno okupljanje koje uključuje čitave generacije, pa čak i prolaznike koji se priključuju slavlju.

Između radosti i nereda: Posledice i šira slika

Problem koji se najčešće ističe kada je reč o slavlju maturanata u javnom prostoru jeste nered koji ostaje nakon proslave. Razbijene flaše, plastika, ostaci hrane, konfete i ponekad oštećena javna imovina nisu retkost.

Komunalne službe često sledećeg jutra imaju dodatni posao čišćenja trgova i ulica. U nekim slučajevima dolazi i do pritužbi građana zbog buke, saobraćajnih zastoja ili osećaja nesigurnosti u gužvi.

Međutim, bilo bi pojednostavljeno posmatrati ovu pojavu samo kroz prizmu "nereda". Za maturante, ovo je jedan od retkih društveno prihvaćenih trenutaka kada mogu da simbolično obeleže kraj jednog dugog i važnog perioda života. Završetak srednje škole nije samo akademska prekretnica - to je i emotivni raskid sa detinjstvom, školskim rutinama, prijateljstvima koja su trajala godinama i profesorima koji su ih oblikovali.

Zato se u toj buci, peni i muzici često krije i mnogo emocija: Nostalgija, uzbuđenje, strah od budućnosti i želja da se trenutak zapamti kao jedinstven.

A budućnost koja ih čeka nije jednostavna ili bezbrižna. Nakon mature, mnogi ulaze u period ozbiljnih odluka – izbor fakulteta, zapošljavanje, preseljenje, finansijska nezavisnost. To je vreme u kojem se prvi put susreću sa odgovornošću odraslog života, gde više nema školskog zvona koje deli dan na lekcije i odmore.

U tom smislu, maturantsko slavlje može se posmatrati i kao simbolični "poslednji izlazak bez brige", trenutak kada se mladost još jednom kolektivno potvrđuje pre nego što počnu individualni putevi.

Na kraju, pitanje maturantskih proslava u javnom prostoru nije crno-belo. S jedne strane stoji potreba mladih za izražavanjem i slavljenjem važnog životnog prelaza, a s druge strane potreba zajednice za redom, čistoćom i poštovanjem javnog prostora. Rešenje verovatno nije u zabrani, već u kulturi ponašanja, boljoj organizaciji i međusobnom razumevanju, kako bi slavlje ostalo slavlje, a ne problem.

Srbija Danas