Rat budućnosti je već počeo: Kako Amerika pokušava da sustigne rusko i kinesko hipersonično oružje

Hipersonično oružje već godinama važi za jednu od najvažnijih tehnologija budućeg ratovanja. Njegova najveća prednost nije samo ogromna brzina, već sposobnost da pri ekstremnim brzinama menja putanju i otežava protivniku da ga otkrije, prati i presretne.

Dok Rusija već koristi sisteme poput Kinžala i Cirkona, a Kina ubrzano razvija sopstveni arsenal, Sjedinjene Američke Države pokušavaju da sustignu konkurente kroz više paralelnih programa vrednih milijarde dolara. Neki od njih su blizu operativne upotrebe, dok su drugi postali primer koliko je razvoj hipersoničnog oružja složen i skup.

Šta se danas smatra pravim hipersoničnim oružjem?

Česta je zabluda da je svaka raketa koja leti brže od pet maha automatski hipersonično oružje. Mnoge balističke rakete dostižu takve brzine tokom leta, ali se kreću unapred predvidivom putanjom.

Savremeno hipersonično oružje razlikuje se po tome što može da manevriše pri hipersoničnim brzinama. Upravo ta sposobnost otežava rad radarima i sistemima protivvazdušne odbrane, jer se putanja projektila ne može lako predvideti.

Dark Eagle - najbliži operativni američki hipersonični sistem

Najnapredniji američki program trenutno je Dark Eagle, odnosno Long-Range Hypersonic Weapon (LRHW).

Sistem koristi takozvani boost-glide koncept. Nakon lansiranja, raketa podiže hipersonično klizno telo na potrebnu visinu i brzinu, a zatim se ono odvaja i nastavlja let prema cilju manevrišući brzinom većom od pet maha.

Domet sistema procenjuje se na više od 2.700 kilometara, što omogućava gađanje komandnih centara, radarskih položaja, protivvazdušnih sistema i drugih ciljeva visoke vrednosti duboko iza neprijateljskih linija.

Iako je program godinama kasnio zbog tehničkih problema i neuspešnih testova, Dark Eagle se danas smatra američkim hipersoničnim oružjem koje je najbliže punoj operativnoj upotrebi.

Conventional Prompt Strike - mornarički odgovor na hipersoničnu pretnju

Američka mornarica razvija sličnu tehnologiju kroz program Conventional Prompt Strike (CPS).

Poput Dark Eagle-a, CPS koristi zajedničko hipersonično klizno telo C-HGB, ali je namenjen brodovima i podmornicama. Planirano je njegovo raspoređivanje na razaračima klase Zumwalt i podmornicama klase Virginia.

Pentagon ovaj sistem vidi kao važan element buduće strategije u Indo-Pacifiku, gde bi američke pomorske snage morale da deluju protiv ciljeva zaštićenih složenim kineskim sistemima odbrane.

HACM – američka hipersonična raketa koja leti uz pomoć skremdžet motora

Za razliku od Dark Eagle-a i CPS-a, HACM (Hypersonic Attack Cruise Missile) koristi skremdžet motor.

To znači da raketa održava hipersoničnu brzinu tokom leta kroz atmosferu zahvaljujući vazdušno-disajnom pogonu, umesto da se oslanja samo na početno ubrzanje raketnim motorom.

Program razvijaju kompanije RTX i Northrop Grumman, a američko Ratno vazduhoplovstvo ga smatra jednim od ključnih projekata budućnosti.

Prednost HACM-a je manja veličina, što omogućava integraciju na različite tipove aviona, od bombardera do lovačkih platformi.

ARRW - projekat koji je trebalo da bude prvi

AGM-183 ARRW (Air-launched Rapid Response Weapon) zamišljen je kao prvo operativno američko hipersonično oružje lansirano iz vazduha.

Međutim, niz neuspešnih testiranja, tehničkih problema i kašnjenja doveo je do toga da program izgubi prioritet, dok je fokus prebačen na HACM.

Ipak, iskustva stečena tokom razvoja ARRW-a i dalje predstavljaju važan izvor podataka za narednu generaciju američkog hipersoničnog naoružanja.

C-HGB – tehnologija koja povezuje više programa

Common Hypersonic Glide Body (C-HGB) predstavlja zajedničku osnovu za više američkih hipersoničnih sistema.

Koriste ga i Dark Eagle i CPS, što Pentagonu omogućava da smanji troškove razvoja i ubrza proizvodnju.

Najveći izazovi ostaju termička zaštita, precizno navođenje i mogućnost serijske proizvodnje dovoljne za potrebe vojske.

HALO, Mako i Blackbeard – nova generacija projekata

Američka mornarica je prvobitno razvijala HALO kao hipersonično protivbrodsko oružje, ali je program promenio pravac zbog visokih troškova i tehničkih rizika.

Istovremeno, industrija radi na manjim i praktičnijim rešenjima.

Lockheed Martin razvija projekat Mako, kompaktnu hipersoničnu raketu namenjenu različitim tipovima borbenih aviona, uključujući F-35, F-22 i F-15.

Posebnu pažnju privlači i Blackbeard, projekat kompanije Castelion, koji bi američkoj mornaričkoj avijaciji mogao da obezbedi relativno jeftinije hipersonično oružje za dejstvo protiv ciljeva u Pacifiku.

HAWC, MOHAWC i Mayhem – tehnologije za budućnost

Pored operativnih programa, Pentagon ulaže velika sredstva u eksperimentalne projekte.

HAWC i MOHAWC razvijaju tehnologije za hipersonične krstareće rakete sa skremdžet pogonom, dok su TBG i OpFires služili kao platforme za razvoj novih kliznih tela i raketnih sistema.

Jedan od najambicioznijih projekata je Mayhem, budući hipersonični vazdušno-disajni sistem koji bi mogao da nosi senzore, izviđačku opremu ili udarne pakete i predstavlja korak ka narednoj generaciji hipersoničnih letelica.

Da li SAD sustižu Rusiju i Kinu?

Posle godina kašnjenja, neuspešnih testova i otkazanih programa, Sjedinjene Američke Države postepeno grade operativne hipersonične kapacitete.

Dark Eagle i CPS predstavljaju osnovu kopnene i mornaričke komponente, HACM bi mogao da postane glavno vazdušno hipersonično oružje, dok novi projekti poput Mako-a i Blackbeard-a pokazuju težnju ka manjim, jeftinijim i brojnijim raketama.

Iako Rusija i Kina trenutno imaju određenu prednost u operativnom raspoređivanju, analitičari smatraju da će se hipersonični jaz vremenom smanjivati. Američki vojno-industrijski kompleks raspolaže ogromnim finansijskim, tehnološkim i proizvodnim kapacitetima, što Pentagonu daje mogućnost da neuspešne projekte pretvori u temelje naredne generacije oružja.

Zbog toga krajnji cilj Vašingtona nije samo dostizanje konkurenata, već izgradnja širokog i dugoročno održivog hipersoničnog arsenala koji može da odgovori na izazove budućih sukoba.

Srbija Danas/Luka Stojanović