"Idem da pomognem Srbima, oni su naša braća" Potresna priča o bugarskom dobrovoljcu koji je dao život braneći srpski narod u BiH
1. juna 1973. godine, u Sofiji je rođen Evgenij Vasiljev, čovek čije se ime i danas sa poštovanjem pominje među veteranima Vojske Republike Srpske.
Pre rata radio je u policiji i učestvovao u misiji Ujedinjenih nacija u Kambodži. Prateći izveštaje o sukobima u Bosni i Hercegovini na bugarskoj televiziji i međunarodnim medijima, stekao je uverenje da se o Srbima ne izveštava objektivno.
Prema svedočenjima njegovih saboraca i porodice, često je govorio da je izveštavanje pojedinih zapadnih medija propaganda koju je već imao priliku da prepozna tokom boravka u Kambodži.
Kada je doneo odluku da ode u Republiku Srpsku, roditeljima nije otkrio svoje namere. Rekao im je da putuje na odmor u Srbiju, dok je svom bratu Aleksandru poverio istinu.
- Idem da pomognem Srbima, oni su naša braća. Ne brini, vratiću se za tvoju svadbu - rekao je tada.
Priključio se 4. ozrenskoj brigadi
Tokom 1993. godine pristupio je Vojsci Republike Srpske i raspoređen je u 4. ozrensku brigadu, koja je branila područje Vozuće i južne padine Ozrena.
Ta jedinica ostala je upamćena po teškim borbama i odbrani srpskog stanovništva na tom području. Tokom jednog NATO udara Evgenij je ranjen, ali je odbio da napusti položaj i ode na lečenje, uprkos naređenju pretpostavljenih.
Tragična sudbina kod Vozuće
U zoru 10. septembra 1995. godine počela je velika ofanziva Armije BiH na području Vozuće i Ozrena. Tokom borbi Evgenij Vasiljev je zarobljen na području Lozne.
Prema dostupnim podacima, nakon zarobljavanja odveden je u okolinu Zavidovića, gde je ubijen nakon mučenja.
Njegova smrt ostala je jedna od najpotresnijih priča o stranim dobrovoljcima koji su se borili u redovima Vojske Republike Srpske.
Odlikovan za zasluge
Za doprinos u odbrani Republike Srpske posthumno je odlikovan Medaljom zasluga za narod.
Njegovi posmrtni ostaci prebačeni su iz Banjaluke u Sofiju, gde je 21. maja 1997. godine sahranjen uz najviše državne počasti. Sahrani je prisustvovao i počasni vod Vojske Republike Srpske, dok je telo preuzeo njegov brat Aleksandar Vasiljev.
Dodatnu težinu ovoj priči daje činjenica da je Aleksandar nekoliko godina kasnije krenuo stopama svog brata. Kao dobrovoljac učestvovao je u odbrani Kosova i Metohije 1999. godine, kada je tri puta ranjen.
Simbol srpsko-bugarskog bratstva
Više od tri decenije nakon njegovog dolaska u Republiku Srpsku, ime Evgenija Vasiljeva ostalo je simbol požrtvovanosti, hrabrosti i prijateljstva srpskog i bugarskog naroda.
Njegova životna priča i danas se prenosi među veteranima i poštovaocima istorije kao primer čoveka koji je napustio siguran život kako bi, vođen svojim uverenjima, stao uz narod za koji je verovao da mu je bratski.
Srbija Danas/Luka Stojanović
