Oštre poruke iz Sarajeva! Košta traži reforme, lideri BiH ponovo podeljeni: Cvijanovićeva i Bećirović u otvorenom sukobu (VIDEO)
Željka Cvijanović je pred Antonijom Koštom javno odgovorila Denisu Bećiroviću, poručivši mu da ne prisvaja ovlašćenja koja nema i da, bez saglasnosti svih članova Predsedništva, ne može govoriti u ime Bosne i Hercegovine, već isključivo u svoje ime kao predstavnik bošnjačkog naroda.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta boravio je u Sarajevu, gde je razgovarao sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine o evropskim integracijama zemlje, sprovođenju reformi, ulozi OHR-a, kao i o različitim stavovima unutar BiH kada je reč o NATO-u i unutrašnjem ustavnom poretku.
Tokom sastanka, Košta je ocenio da BiH nije daleko od naredne faze na putu ka Evropskoj uniji, ali je upozorio da je neophodno ubrzati reformske procese kako zemlja ne bi ostala bez značajne finansijske podrške iz evropskih fondova.
- Ako je budućnost ove zemlje u Evropskoj uniji, onda je važno da novi visoki predstavnik, kojeg treba da imenuje PIK, ističe opredeljenje BiH da ide putem pristupanja Evropskoj uniji - rekao je Košta.
On je pozvao vlasti u BiH da usvoje preostale reforme u pravosuđu, imenuju glavnog pregovarača sa EU i bez odlaganja počnu da sprovode reformsku agendu, ističući da bi se time otvorio pristup sredstvima iz Instrumenta za reforme i rast.
- Nemojte propustiti priliku da to osigurate. BiH je već izgubila 108 miliona evra, a dodatnih 373 miliona je u riziku u narednim mesecima - upozorio je predsednik Evropskog saveta.
Bošnjački član Predsedništva BiH i aktuelni predsedavajući Denis Bećirović poručio je da su članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u strateški spoljnopolitički ciljevi države, naglašavajući značaj misije EUFOR i očuvanja mandata OHR-a.
- Mi smo na ovom sastanku još jednom ponovili da su članstvo u Evropskoj uniji i NATO strateški definisani spoljnopolitički ciljevi BiH - kazao je Bećirović.
On je naveo da se Bosna i Hercegovina suočava sa kontinuiranim blokadama na evropskom i evroatlantskom putu, za koje odgovornim smatra, kako je rekao, prorusku i antievropsku politiku sadašnjeg rukovodstva Republike Srpske.
Bećirović je podržao i izbor novog visokog predstavnika po modelu po kojem je izabran Kristijan Šmit.
- Zato je veoma važno da i predstojeće imenovanje novog visokog predstavnika bude izvršeno na način kao i do sada, da Veće za implementaciju mira izabere novog visokog predstavnika, kao i da ne budu umanjene nadležnosti i mandat visokog predstavnika - naveo je, između ostalog, Bećirović.
Na njegove izjave ubrzo je reagovala srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, koja je poručila da Bećirović ne može govoriti u ime cele Bosne i Hercegovine bez postignutog konsenzusa.
Upozorila ga je da ne prisvaja nadležnosti koje nema i istakla da njegove stavove treba posmatrati kao stavove bošnjačkog političkog predstavnika, a ne kao zvaničan stav BiH.
Pred Koštom je naglasila da Bosna i Hercegovina ne može postojati bez svojih entiteta.
Različiti stavovi bili su vidljivi i kada je reč o budućnosti OHR-a. Dok Bećirović smatra da je očuvanje kancelarije visokog predstavnika i Bonskih ovlašćenja od ključnog značaja za stabilnost zemlje, Cvijanovićeva ističe da je od završetka rata prošlo tri decenije i da je vreme da o budućnosti BiH odlučuju njeni građani i demokratski izabrani predstavnici.
