Vetropark Hrbljina – Još dva ugovora, pa počinje izgradnja puta preko visoravni

Lepe vesti stižu sa Hrbljine, visoravni između Kupresa i Glamoča, na kojoj bi uskoro trebalo da počne izgradnja vetroparka, koji ne samo što će izmeniti izgled kamenitog prostora, već će doprineti i ekonomskom razvoju opština Glamoč, Kupres i Kupres u Republici Srpskoj.

A kada visoravan dobije put i električnu energiju, postoji nada da će se na Hrbljinu, na kojoj su nekada živele desetine porodica, ponovo vratiti i život.

Poslednji stanovnik Hrbljine, Vlade Knežević, svoju kuću napustio je u jesen 1995. godine, kada su se, pred naletom hrvatske vojske, srpska vojska i stanovništvo povukli iz Glamoča i sa Kupreške visoravni. Nedugo posle rata, preko visoravni, koja se proteže od Cincara i Malovana na jugu, do Velikog Vitoroga i Mlinista na severu, protutnjao je veliki požar u kojem je izgorelo oko 60 kuća, štala i drugih objekata.

- Čvrsto verujem da neće proći dugo vremena, a da će neko od nas na dedovini sagraditi vikendicu. S obzirom na ogromno prostranstvo od preko 150 kvadratnih kilometara, koje nije naseljeno, a idealno je za stočarstvo, nadam se da će se neko od potomaka starih stočara sa Hrbljine odlučiti da na njoj ponovo napasa svoja stada - kaže Uroš Zubić.

Investitor RWP Vitorog postigao je dogovor sa svim vlasnicima zemljišta na trasi kojom će se vetropark prostirati, a sa većinom njih već su sklopljeni i ugovori o zakupu zemljišta.

- Nedavno smo potpisali ugovore sa potomcima Dušana Kneževića, na čijem zemljištu na Vilašnici će se nalaziti značajno čvorište vetroparka. Danas smo potpisali ugovor sa Jokom Meseldžijom i njenim bratom Ilijom Milišićem. Ranije su potpisani ugovori sa tri porodice Ždera, pet porodica Milišić, dve porodice Knežić i sa trojicom Marića - kažu predstavnici investitora.

Praktično, ostalo je da se potpiše ugovor sa još dve porodice. Nakon toga počinju građevinski radovi. Prvi radovi biće izgradnja puta od Pribelje, preko Matraka, Lisičijaka i Vilašnice, do Ždera i granice sa Kupreškom visoravni. I to je ono što vlasnicima zemljišta znači ništa manje od zakupnine koju su dobili.

- Velika mi je želja da dočekam da mogu sesti u obično putničko vozilo i doći na imanje na kojem sam odrastao i proveo nezaboravne godine života. Biće to praznik za sve nas Hrbljare, kako se mi koji imamo imanja na visoravni međusobno nazivamo. Sada gore možemo da idemo samo traktorima i terenskim vozilima - kaže Dušan Ždero.

Nakon izgradnje putne mreže pristupiće se izgradnji platoa za početnih 18 turbina i električnog dalekovoda.

Predstavnici investitora ističu da im je izuzetno važno što su vlasnici zemljišta zadovoljni i što su nesporazumi, koji su trajali nekoliko godina i znatno usporili realizaciju projekta, prevaziđeni na obostrano zadovoljstvo.

Glavne tačke sporenja bile su budući status zemljišta i visina novčane naknade njegovim sadašnjim vlasnicima, o čemu je portal Srbija Danas više puta pisao.

Po prvobitnoj odluci opštine Glamoč, zemljište je bilo trajno oduzeto vlasnicima po ceni od 15 evra po aru. To je izazvalo revolt vlasnika, koji nisu pristajali ni na trajno oduzimanje ni na ponuđenu cenu.

Tačku na sporenja i eventualne sudske procese stavio je investitor koji je odlučio da prihvati sve njihove zahteve. Umesto trajnog oduzimanja, kako je bila odluka opštine Glamoč, zemljište se uzima u zakup na 30 godina, po ceni od 50 evra po aru – tri puta više od ranije cene.

Uz to postoji mogućnost da se nakon 30 godina ugovor produži na još 15 godina, pod uslovima koje investitor i vlasnici tada dogovore, što vlasnicima daje šansu da ispregovaraju još višu cenu zakupa.

- Naprotiv, u planu nam je da proširimo projekat. Ono što nas posebno raduje jeste činjenica da se klima promenila. Ranije smo ljude mesecima ubeđivali da im je interes da sarađujemo, a danas nas ljudi čije zemljište nije obuhvaćeno projektom zovu i nude svoje parcele - kažu predstavnici investitora.