Zaboravljena drevna kultura Evrope krije tajne koje i danas zbunjuju naučnike: Ko su zapravo bili druidi i kako njihovo nasleđe živi milenijumima
U novom nastavku serijala "Na granici stvarnosti" istražujemo ko su zaista bili antički druidi, misteriozni sveštenici keltskog sveta, i otkrivamo kako su njihova znanja, verovanja i gotovo zaboravljena kultura oblikovali istoriju drevne Evrope.
Dugo vremena druidi su bili poznati uglavnom kroz rimske zapise i narodne legende. Pošto sami nisu ostavili gotovo nikakve pisane izvore, njihova istorija ostala je obavijena velom misterije. Međutim, savremena arheologija i nova naučna istraživanja otkrivaju da su druidi bili mnogo više od religijskih vođa.
U keltskom svetu gvozdenog doba predstavljali su obrazovanu elitu koja je imala presudan uticaj na društvo. Njihova moć nije se zasnivala samo na verskom autoritetu, već i na znanju, zakonima i obrazovanju.
Sveštenici, sudije i učitelji u jednoj osobi
Istoričari danas sve češće opisuju druide kao instituciju koja je objedinjavala funkcije crkve, suda i univerziteta.
Prema istraživanjima teologa Bernarda Mejera, druidi su vodili verske obrede, donosili presude u sporovima i obrazovali buduće generacije. Njihovo znanje prenosilo se isključivo usmenim putem, jer su verovali da se sveta učenja ne smeju zapisivati.
Iako su koristili grčko i latinsko pismo u trgovini i administraciji, najvažnija znanja ostajala su rezervisana za usmeno predanje. Upravo zbog toga današnji naučnici pokušavaju da rekonstruišu njihov svet pomoću arheoloških tragova.
Astronomi koji su pratili Mesec decenijama
Jedno od najznačajnijih otkrića dolazi sa lokaliteta Glauberg u današnjoj Nemačkoj. Arheolozi su tamo pronašli složen sistem rovova i zemljanih struktura star oko 2.500 godina.
Istraživanja pokazuju da ovaj kompleks nije imao vojnu svrhu, već je služio za precizno astronomsko posmatranje. Naučnici veruju da je korišćen za praćenje velikih mesečevih ciklusa koji se ponavljaju svakih 18,6 godina.
Takvo dostignuće ukazuje da su druidi ili njihovi prethodnici posedovali izuzetno razvijena matematička i astronomska znanja, mnogo naprednija nego što se ranije pretpostavljalo.
Da li su druidi zaista prinosili ljudske žrtve?
Jedna od najkontroverznijih tema vezanih za druide jesu navodi o ljudskim žrtvama.
Rimski autori opisivali su krvave rituale u svetim šumama, ali su mnogi istoričari dugo smatrali da je reč o propagandi usmerenoj protiv keltskih naroda. Međutim, otkrića sa irskih močvara otvorila su nova pitanja.
Posebnu pažnju privukao je takozvani „Čovek iz Starog Krogana“, čije telo nosi tragove ritualnog ubistva. Stručnjaci smatraju da nije reč o običnom zločinu, već o religijskom obredu povezanom sa verovanjima o smrti, plodnosti i odnosu ljudi prema božanstvima.
Moćne žene u keltskom društvu
Nova istraživanja menjaju i sliku o položaju žena u keltskom svetu.
U grobnicama starim oko 2.500 godina pronađeni su ostaci žena sahranjenih sa zlatnim nakitom, simbolima vlasti i predmetima povezanim sa religijskim obredima. Arheolozi veruju da su neke od njih bile sveštenice, isceliteljke ili političke vođe.
Takvi nalazi pokazuju da su žene u keltskom društvu mogle da zauzimaju izuzetno visoke položaje, što ih značajno razlikuje od mnogih drugih civilizacija tog vremena.
Kako su Rimljani uništili druidski red?
Jedan od retkih druida čije ime istorija pamti bio je Divicijak, diplomata koji je održavao kontakte sa Rimom i bio poznat rimskom govorniku Ciceronu.
Ipak, rimske vlasti nisu gledale blagonaklono na druide. Njihov uticaj među Keltima smatrao se političkom pretnjom, pa je rimska država vremenom zabranila njihov red i sistematski potiskivala njihovu tradiciju.
Kasnije je širenje hrišćanstva dodatno promenilo versku sliku Evrope, ali mnogi istoričari smatraju da deo druidskog znanja nije nestao, već je prešao u prve hrišćanske manastire, naročito u Irskoj.
Nasleđe druida živi i danas
Iako je njihova civilizacija nestala pre više vekova, uticaj druida i danas je prisutan u evropskoj kulturi.
Mnogi istraživači povezuju moderne običaje i praznike sa starim keltskim verovanjima, uključujući i festival Samhain, iz kojeg je kasnije nastao Halloween ili Noć veštica.
Dok arheolozi nastavljaju da otkrivaju nove tragove, postaje sve jasnije da druidi nisu bili samo misteriozni sveštenici iz legendi. Oni su predstavljali jednu od najuticajnijih intelektualnih elita drevne Evrope, čije nasleđe i danas izaziva fascinaciju širom sveta.
Srbija Danas/Luka Stojanović
