Slatko od trešanja po RECEPTU NAŠIH BAKA: Nema ukusnijeg, a sprema se očas posla

Miris ukuvanih trešanja i gustog sirupa mnoge i danas vraća u detinjstvo, kada se gostima prvo služilo upravo domaće slatko i čaša hladne vode.

Tajna starinskog slatka je u strpljenju

Iskusne domaćice govorile su da dobro slatko ne sme da se kuva na brzinu. Trešnje moraju ostati cele, čvrste i sjajne, dok sirup treba da bude gust i providan.

Najčešće su se koristile:

• zrele, ali čvrste trešnje
• šećer
• limun
• vanilin šećer po želji

Mnoge bake nisu dodavale vodu, već su ostavljale voće da samo pusti sok tokom stajanja sa šećerom.

Kako se pravi slatko od trešanja

Trešnje se prvo pažljivo operu i očiste od peteljki i koštica. Zatim se ređaju u šerpu sa šećerom i ostavljaju nekoliko sati da puste sok.

Kada voće otpusti dovoljno tečnosti, šerpa se stavlja na laganu vatru i kuva bez mnogo mešanja. Domaćice su često samo povremeno protresale šerpu kako trešnje ne bi pukle.

Pred kraj kuvanja dodaje se nekoliko kolutova limuna, koji slatku daju svežinu i sprečavaju kristalisanje šećera.

Greška zbog koje slatko ne uspe

Najčešća greška je predugo kuvanje, zbog kog trešnje omekšaju i raspadnu se. Takođe, važno je redovno skidati penu sa površine kako bi sirup ostao bistar i lep.

Naše bake proveravale su gustinu tako što bi kap sirupa stavile na tanjirić - ako se ne razliva brzo, slatko je gotovo.

Nekada je bilo simbol gostoprimstva

U Srbiji je domaće slatko vekovima bilo znak dobrodošlice. Gosti su se dočekivali kašičicom slatka i čašom vode, a domaćice su se ponosile svojim receptima.

Slatko od trešanja posebno je bilo cenjeno jer su trešnje nežno voće koje lako puca tokom kuvanja, pa se verovalo da samo vešte domaćice mogu da naprave „savršeno slatko“.

Najlepše je kada odstoji

Mnogi kažu da je slatko najukusnije tek posle nekoliko dana, kada trešnje upiju sirup i dobiju pun ukus. Čuva se u sterilisanim teglama na tamnom i hladnom mestu, a pravilno pripremljeno može trajati mesecima.