Kina povukla tajni potez: Peking u pripravnosti zbog mogućih problema sa snabdevanjem hranom; postignut dogovor koji će promeniti globalne tokove
Usled sukoba na Bliskom istoku i sve veće nestabilnosti svetskih trgovinskih puteva, brojne zemlje nastoje da osiguraju dugoročnu stabilnost u snabdevanju prehrambenim proizvodima. U tom okviru, Kina i Kazahstan postigli su dogovor o formiranju zajedničke platforme za promet žitarica, koja će poslovati kroz kinesku Nacionalnu internet platformu za trgovinu žitom.
Ovaj projekat deo je kineske inicijative "Pojas i put" (Belt and Road Initiative) i mogao bi u velikoj meri da utiče na promene u globalnim tokovima trgovine hranom, prenosi CPG.
Poljoprivredna trgovinska razmena između dve države u 2025. godini zabeležila je rast od 36,8%, dostigavši ukupnu vrednost od 1,97 milijardi dolara. Istovremeno, u prva tri meseca 2026. godine izvoz Kazahstana ka Kini porastao je za čak 82,4%, dostigavši približno 550 miliona dolara.
Zamenik ministra poljoprivrede Kazahstana, Ermek Kenžehanuli, i direktor kineske Državne uprave za hranu i strateške rezerve, Liu Huanšin, naveli su da će nova platforma omogućiti firmama iz obe zemlje da trguju sojom, uljaricama, kao i proizvodima iz sektora ulja i masti kroz direktno ugovaranje i konkurentske pregovore.
Liu Huanšin je istakao da Kazahstan predstavlja značajnog partnera Kini kada je reč o jačanju prehrambene sigurnosti i razvoju održivih lanaca snabdevanja u oblasti poljoprivrede.
Nova digitalna platforma će, u praksi, povezati kineske i kazahstanske proizvođače uz smanjenje uloge posrednika, što bi trebalo da doprinese nižim troškovima i bržem odvijanju trgovinskih tokova.
Kina uspostavlja alternativni prehrambeni koridor
Takođe, dve strane su razgovarale o potencijalnoj izgradnji logističkih centara i "suvih luka" na graničnim prelazima, kao i o razmeni tehnologija vezanih za skladištenje i preradu prehrambenih proizvoda.
Za Kazahstan, kao državu bez izlaza na more, ovakva infrastruktura ima izuzetno važnu ulogu, budući da se izvoz ka Kini gotovo u potpunosti odvija preko kopnenih transportnih koridora.
Kina ovim projektom nastoji da umanji oslanjanje na pomorske rute, koje postaju sve rizičnije usled oružanih sukoba i pojačanih geopolitičkih tenzija.
U poslednjih nekoliko godina Peking je dodatno ubrzao strategiju diverzifikacije uvoza hrane, između ostalog zbog trgovinskih sporova sa SAD, napetosti sa Australijom, kao i potencijalnih poremećaja na ključnim pomorskim pravcima, uključujući Malajski moreuz.
Kazahstan Kini pruža više strateških prednosti: dve zemlje dele granicu dugu preko 1.700 kilometara, Kazahstan raspolaže značajnim poljoprivrednim površinama i viškovima žitarica i uljarica, dok kopneni transport omogućava stabilnije i povoljnije snabdevanje.
Hrana kao pitanje nacionalne bezbednosti
Analitičari upozoravaju da ovakvi trendovi ukazuju na to da prehrambeni proizvodi sve više dobijaju geopolitičku i bezbednosnu dimenziju.
U slučaju ozbiljne globalne prehrambene krize ili eventualne blokade pomorskih ruta, Kina bi zahvaljujući kopnenim koridorima preko Centralne Azije mogla da obezbedi kontinuitet pristupa ključnim zalihama hrane za svojih oko 1,4 milijarde stanovnika.
Istovremeno, dugoročni sporazumi između Pekinga i Astane mogli bi da utiču na promene u globalnom tržištu hrane.
Sve veći deo kazahstanske proizvodnje žitarica i uljarica mogao bi biti usmeren direktno ka Kini, umesto ka globalnom tržištu, što bi potencijalno moglo da pojača konkurenciju velikim izvoznicima poput Brazila, Sjedinjenih Američkih Država i Argentine.
Zbog toga nova kinesko-kazahstanska platforma ne predstavlja samo trgovinski sporazum, već se može posmatrati kao segment šire strategije uspostavljanja alternativnog sistema globalnog snabdevanja hranom u uslovima rastućih kriza i povećane neizvesnosti u svetu.
Izvor: Srbija Danas/CPG
