Кина повукла тајни потез: Пекинг у приправности због могућих проблема са снабдевањем храном; постигнут договор који ће променити глобалне токове
Услед сукоба на Блиском истоку и све веће нестабилности светских трговинских путева, бројне земље настоје да осигурају дугорочну стабилност у снабдевању прехрамбеним производима. У том оквиру, Кина и Казахстан постигли су договор о формирању заједничке платформе за промет житарица, која ће пословати кроз кинеску Националну интернет платформу за трговину житом.
Овај пројекат део је кинеске иницијативе "Појас и пут" (Белт анд Роад Инитиативе) и могао би у великој мери да утиче на промене у глобалним токовима трговине храном, преноси ЦПГ.
Пољопривредна трговинска размена између две државе у 2025. години забележила је раст од 36,8%, достигавши укупну вредност од 1,97 милијарди долара. Истовремено, у прва три месеца 2026. године извоз Казахстана ка Кини порастао је за чак 82,4%, достигавши приближно 550 милиона долара.
Заменик министра пољопривреде Казахстана, Ермек Кенжеханули, и директор кинеске Државне управе за храну и стратешке резерве, Лиу Хуаншин, навели су да ће нова платформа омогућити фирмама из обе земље да тргују сојом, уљарицама, као и производима из сектора уља и масти кроз директно уговарање и конкурентске преговоре.
Лиу Хуаншин је истакао да Казахстан представља значајног партнера Кини када је реч о јачању прехрамбене сигурности и развоју одрживих ланаца снабдевања у области пољопривреде.
Нова дигитална платформа ће, у пракси, повезати кинеске и казахстанске произвођаче уз смањење улоге посредника, што би требало да допринесе нижим трошковима и бржем одвијању трговинских токова.
Кина успоставља алтернативни прехрамбени коридор
Такође, две стране су разговарале о потенцијалној изградњи логистичких центара и "сувих лука" на граничним прелазима, као и о размени технологија везаних за складиштење и прераду прехрамбених производа.
За Казахстан, као државу без излаза на море, оваква инфраструктура има изузетно важну улогу, будући да се извоз ка Кини готово у потпуности одвија преко копнених транспортних коридора.
Кина овим пројектом настоји да умањи ослањање на поморске руте, које постају све ризичније услед оружаних сукоба и појачаних геополитичких тензија.
У последњих неколико година Пекинг је додатно убрзао стратегију диверзификације увоза хране, између осталог због трговинских спорова са САД, напетости са Аустралијом, као и потенцијалних поремећаја на кључним поморским правцима, укључујући Малајски мореуз.
Казахстан Кини пружа више стратешких предности: две земље деле границу дугу преко 1.700 километара, Казахстан располаже значајним пољопривредним површинама и вишковима житарица и уљарица, док копнени транспорт омогућава стабилније и повољније снабдевање.
Храна као питање националне безбедности
Аналитичари упозоравају да овакви трендови указују на то да прехрамбени производи све више добијају геополитичку и безбедносну димензију.
У случају озбиљне глобалне прехрамбене кризе или евентуалне блокаде поморских рута, Кина би захваљујући копненим коридорима преко Централне Азије могла да обезбеди континуитет приступа кључним залихама хране за својих око 1,4 милијарде становника.
Истовремено, дугорочни споразуми између Пекинга и Астане могли би да утичу на промене у глобалном тржишту хране.
Све већи део казахстанске производње житарица и уљарица могао би бити усмерен директно ка Кини, уместо ка глобалном тржишту, што би потенцијално могло да појача конкуренцију великим извозницима попут Бразила, Сједињених Америчких Држава и Аргентине.
Због тога нова кинеско-казахстанска платформа не представља само трговински споразум, већ се може посматрати као сегмент шире стратегије успостављања алтернативног система глобалног снабдевања храном у условима растућих криза и повећане неизвесности у свету.
Извор: Србија Данас/ЦПГ
