"Sića" ili ne? VK Crvena zvezda pred gašenjem! Spas može da dođe od države, ali i sa DRUGOG MESTA

Iako su crveno-beli ostvarili sasvim pristojne sportske rezultate, finansijska suša preti da potpuno potopi klub samo deset godina nakon osvajanja titule šampiona Evrope.

Apsurd sezone: Veliki rezultati, a bazen ostaje prazan

Trenutna situacija u vaterpolo klubu Crvena zvezda savršeno oslikava paradoks neprofitabilnog sporta. Uprkos teškim okolnostima, vaterpolisti su u bazenu ostvarili odličan uspeh osvojivši četvrto mesto, čime su izborili plasman u evropska takmičenja.

Međutim, umesto slavlja i priprema za Evropu, usledio je kolaps. Zbog činjenice da je tokom sezone isplaćena samo jedna plata, igrači su masovno počeli da traže nove sredine. 

Trend odlazaka se nastavio i po završetku sezone: golman Vladimir Mišović po svemu sudeći prelazi u Novi Beograd, Danković i Gajić idu u Šabac, a klub će uskoro napustiti i kapiten Marković, te Radović i Radanović. 

Ovim odlascima, klub ostaje sa nedovoljno igrača da uopšte započne novu sezonu.

Koliki je zaista dug VK Crvena zvezda?

Tačan iznos duga koji trenutno (u 2026. godini) opterećuje klub i drži ga pred gašenjem nije zvanično saopšten u javnosti. Ipak, analizom zvaničnih finansijskih izveštaja i istorijskih podataka, može se dobiti jasnija slika razmera ovog problema.

Zvanični podaci iz 2025. godine: 

- Prema podacima Agencije za privredne registre, klub je prošlu godinu završio sa kratkoročnim obavezama i rezervisanjima u iznosu od 6.651.000 dinara (oko 56.000 evra). Zanimljivo je da je u istoj godini prijavljen neto dobitak od preko 9,6 miliona dinara, bez dugoročnih obaveza.

Istorijski preseci kriza: 

- Kada je klub bio pred sličnim kolapsom u julu 2015. godine, tadašnji predsednik Viktor Jelenić izjavio je da je dug iznosio oko 30 miliona dinara.

- Dve godine kasnije, u februaru 2017., iz kluba je saopšteno da se bore sa dugom od oko 150.000 evra, od čega se 115.000 evra dugovalo igračima, a ostatak bazenima.

Iako su u svetu fudbala ovo zanemarljive cifre, u vaterpolu je to iznos koji doslovno znači razliku između opstanka i gašenja kluba.

Može li Sportsko društvo ili FK Crvena zvezda da uskoči u pomoć?

Kriza u upravi dodatno komplikuje stanje. Nedavno je generalni sekretar Goran Jezdić podneo ostavku, ostavljajući klub bez osobe koja bi sanirala nagomilane probleme, o čemu je zvanično obavestio i Sportsko društvo (SD) Crvena zvezda.

Uloga države: Spas za neprofitabilni sport

Vaterpolo je nacionalni ponos, ali bez komercijalnih prihoda, opstanak klubova gotovo isključivo zavisi od pomoći države i lokalnih samouprava. Država je i ranije izdvajala značajna sredstva za spas sportskih kolektiva. Ministar finansija Siniša Mali je svojevremeno potvrdio da je država obezbedila 1,1 milijardu dinara (oko 9,3 miliona evra) pomoći za 298 sportskih klubova u Srbiji, pri čemu su klubovi dobijali iznose od 600.000 do 8,5 miliona dinara.

Da je državna intervencija ključna u ovakvim momentima, potvrđuju i ranije izjave iz samog vaterpolo kluba, gde se uprava javno zahvaljivala državnom vrhu na finansijskim injekcijama koje su ih spasavale stavljanja "katanca na bravu". Uzimajući u obzir da je država uvek imala sluha za najveće klubove, intervencija u vidu novih sponzorstava državnih preduzeća trenutno deluje kao najrealniji izlaz iz krize.

Šta donosi sutra? Dva bolna scenarija

Vremena je sve manje, a prema trenutnom razvoju događaja, pred crveno-belima su samo dva puta:

Potpuno gašenje seniorskog tima: Oduzimanje ispisnica, odustajanje od evropskih i domaćih takmičenja i prebacivanje celokupnog fokusa isključivo na rad sa mlađim kategorijama.

Status filijale: Druga opcija je da Crvena zvezda u narednu sezonu uđe kao "filijala" nekog od stabilnijih i bogatijih srpskih klubova, čime bi obezbedila potreban igrački kadar za puko takmičenje.

Ukoliko se ne dogodi brza reakcija nadležnih institucija, Sportskog društva ili države, srpski vaterpolo bi mogao da ostane bez jednog od svojih najistaknutijih predstavnika.