"Сића" или не? ВК Црвена звезда пред гашењем! Спас може да дође од државе, али и са ДРУГОГ МЕСТА
Ватерполо клуб Црвена звезда налази се у једној од најтежих ситуација у својој новијој историји.
Иако су црвено-бели остварили сасвим пристојне спортске резултате, финансијска суша прети да потпуно потопи клуб само десет година након освајања титуле шампиона Европе.
Апсурд сезоне: Велики резултати, а базен остаје празан
Тренутна ситуација у ватерполо клубу Црвена звезда савршено осликава парадокс непрофитабилног спорта. Упркос тешким околностима, ватерполисти су у базену остварили одличан успех освојивши четврто место, чиме су изборили пласман у европска такмичења.
Међутим, уместо славља и припрема за Европу, уследио је колапс. Због чињенице да је током сезоне исплаћена само једна плата, играчи су масовно почели да траже нове средине.
Тренд одлазака се наставио и по завршетку сезоне: голман Владимир Мишовић по свему судећи прелази у Нови Београд, Данковић и Гајић иду у Шабац, а клуб ће ускоро напустити и капитен Марковић, те Радовић и Радановић.
Овим одласцима, клуб остаје са недовољно играча да уопште започне нову сезону.
Колики је заиста дуг ВК Црвена звезда?
Тачан износ дуга који тренутно (у 2026. години) оптерећује клуб и држи га пред гашењем није званично саопштен у јавности. Ипак, анализом званичних финансијских извештаја и историјских података, може се добити јаснија слика размера овог проблема.
Званични подаци из 2025. године:
- Према подацима Агенције за привредне регистре, клуб је прошлу годину завршио са краткорочним обавезама и резервисањима у износу од 6.651.000 динара (око 56.000 евра). Занимљиво је да је у истој години пријављен нето добитак од преко 9,6 милиона динара, без дугорочних обавеза.
Историјски пресеци криза:
- Када је клуб био пред сличним колапсом у јулу 2015. године, тадашњи председник Виктор Јеленић изјавио је да је дуг износио око 30 милиона динара.
- Две године касније, у фебруару 2017., из клуба је саопштено да се боре са дугом од око 150.000 евра, од чега се 115.000 евра дуговало играчима, а остатак базенима.
Иако су у свету фудбала ово занемарљиве цифре, у ватерполу је то износ који дословно значи разлику између опстанка и гашења клуба.
Може ли Спортско друштво или ФК Црвена звезда да ускочи у помоћ?
Криза у управи додатно компликује стање. Недавно је генерални секретар Горан Јездић поднео оставку, остављајући клуб без особе која би санирала нагомилане проблеме, о чему је званично обавестио и Спортско друштво (СД) Црвена звезда.
Улога државе: Спас за непрофитабилни спорт
Ватерполо је национални понос, али без комерцијалних прихода, опстанак клубова готово искључиво зависи од помоћи државе и локалних самоуправа. Држава је и раније издвајала значајна средства за спас спортских колектива. Министар финансија Синиша Мали је својевремено потврдио да је држава обезбедила 1,1 милијарду динара (око 9,3 милиона евра) помоћи за 298 спортских клубова у Србији, при чему су клубови добијали износе од 600.000 до 8,5 милиона динара.
Да је државна интервенција кључна у оваквим моментима, потврђују и раније изјаве из самог ватерполо клуба, где се управа јавно захваљивала државном врху на финансијским инјекцијама које су их спасавале стављања "катанца на браву". Узимајући у обзир да је држава увек имала слуха за највеће клубове, интервенција у виду нових спонзорстава државних предузећа тренутно делује као најреалнији излаз из кризе.
Шта доноси сутра? Два болна сценарија
Времена је све мање, а према тренутном развоју догађаја, пред црвено-белима су само два пута:
Потпуно гашење сениорског тима: Одузимање исписница, одустајање од европских и домаћих такмичења и пребацивање целокупног фокуса искључиво на рад са млађим категоријама.
Статус филијале: Друга опција је да Црвена звезда у наредну сезону уђе као "филијала" неког од стабилнијих и богатијих српских клубова, чиме би обезбедила потребан играчки кадар за пуко такмичење.
Уколико се не догоди брза реакција надлежних институција, Спортског друштва или државе, српски ватерполо би могао да остане без једног од својих најистакнутијих представника.