До мора у Грчкој брзим возом? Креће нови железнички пројекат који ће повезати Балкан: Пруга Београд - Солун све ближа реализацији

Србија је добила званично обавештење о великом инфраструктурном пројекту у Северној Македонији који се односи на модернизацију и изградњу двоколосечне брзе пруге на Коридору 10, чиме се додатно убрзава формирање железничке везе између Србије и Грчке.

Обавештење је достављено у складу са ЕСПОО конвенцијом, која регулише прекограничне пројекте, с обзиром на то да радови почињу у непосредној близини границе две земље, код прелаза Табановце. Пројектом је предвиђена потпуна трансформација постојеће пруге кроз Северну Македонију у савремену, двоколосечну и електрификовану трасу дугу око 195 километара.

Планиране брзине износе до 160 км/х за путнички и око 120 км/х за теретни саобраћај, чиме се ова деоница приближава европским железничким стандардима. Посебан акценат стављен је на захтевне инжењерске радове - планирана је изградња 19 нових тунела укупне дужине око 19 километара, док ће постојећих шест бити ван употребе због неадекватне трасе и оштрих кривина.

На правцу између Скопља и Ђевђелије предвиђена је и градња 59 додатних објеката, укључујући мостове, надвожњаке и подвожњаке, као и нова железничка веза са аеродромом у Скопљу. Модернизација македонског дела Коридора 10 директно се надовезује на инфраструктурне пројекте у Србији.

За деоницу Београд - Ниш припрема се документација за изградњу брзе двоколосечне пруге пројектоване за брзине до 200 км/х, док су радови на делу Ниш–Брестовац већ у току. За наставак ка Прешеву израђује се пројектно-техничка документација.

Две државе су раније потписале споразуме о сарадњи како би обезбедиле технички усклађену и функционалну везу на граници, што је кључни предуслов за неометан међународни железнички саобраћај. Стручњаци оцењују да овај пројекат има стратешки значај јер представља кључну карику у формирању брзе железничке магистрале између Београда и Атине. Тиме би се значајно скратило време путовања, али и повећала конкурентност железничког транспорта у односу на друмски.

Додатни економски ефекат очекује се кроз убрзање транспорта робе из грчких лука Солуна и Пиреја ка Србији и даље ка централној Европи, што би могло додатно ојачати логистички значај региона. Према тренутним проценама, комплетна брза железничка веза од Србије преко Северне Македоније до Грчке могла би да буде у функцији до 2031. године, чиме би југоисточна Европа добила једну од најважнијих саобраћајних артерија у наредним деценијама.

Извор: Србија Данас/Каматица