ЕЕС није испунио очекивања: Путници заглављени на границама Шенгена, најављене измене система

Иако је систем ЕЕС, односно систем за регистрацију уласка и изласка на границама Шенгена, помпезно најављен као решење које ће убрзати и олакшати прелазак граница, у пракси се показује да његово функционисање иде знатно спорије и уз више потешкоћа него што је првобитно планирано.

Највећи проблеми бележе се на спољним границама ЕУ, а међу најпогођенијима је Хрватска, која је за многе грађане Србије и региона главна транзитна рута ка Европској унији. На појединим граничним прелазима забележене су велике гужве, док обрада једног путника у појединим случајевима траје и више од три минута, што додатно успорава проток саобраћаја.

Иако се очекује да ће се ситуација временом стабилизовати, посебно када већина путника буде раније регистрована у систему, део стручњака указује да је кључни проблем у сложености имплементације и начину на који су подаци повезани између држава чланица. Као и у бројним другим ЕУ пројектима, истиче се изазов децентрализације и различитих модела примене заједничких правила на националном нивоу.

Забринутост због Хрватске

Грађани Србије посебно су забринути због примене система у Хрватској, имајући у виду да највећи број путника из региона управо преко те земље улази у шенгенски простор. У пракси, то значи да би свако задржавање на хрватским прелазима могло директно да утиче на путовања и летњу туристичку сезону у целом региону.

Према информацијама из Хрватске, иако су тамошње власти уложиле значајне напоре да систем функционише што ефикасније, у почетној фази примене дошло је до загушења и техничко-организационих проблема. Званичници су раније очекивали да ће Хрватска бити пример успешне имплементације, али су се након појаве гужви амбиције и очекивања делимично кориговали.

Незванични извори наводе да проблем није искључиво у националној имплементацији, већ и у начину на који је систем технички осмишљен, посебно у делу који се односи на увезивање података и сам процес њихове обраде на границама.

Према ранијим проценама Европске комисије, граничним службеницима требало је мање од једног минута по путнику за обраду података. Међутим, пракса је показала да тај процес често траје и више од три минута, што доводи до стварања колона и застоја, посебно на прометним прелазима у летњим месецима и у периодима туристичке сезоне.

Унапређење система

Из Европске комисије истичу да је ЕЕС систем у првим месецима рада допринео бољој контроли граница Европске уније, уз значајно смањење броја илегалних улазака. Према њиховим подацима, у првих шест месеци регистровано је више од 66 милиона улазака и излазака, док је око 32.000 особа којима није био дозвољен улазак добило забрану.

Ипак, у Бриселу се индиректно признаје да изазови и даље постоје, па је најављено да ће у наредном периоду фокус бити на унапређењу система, решавању преосталих техничких потешкоћа и јачању оперативне спремности. У плановима Европске уније за наредни период посебно се издваја даља дигитализација граничних процедура, као и припрема законодавног предлога којим би се додатно унапредило дигитално управљање миграционим и повратним процесима, уз смањење административног оптерећења за националне власти.

Извор: Србија Данас/Каматица