Европа принуђена на овај потез: Разматра једну одлуку која се тиче руске нафте

Све се ово дешава док рат на Блиском истоку траје већ четврти месец, рекли су извори упознати са ситуацијом, преноси данас Блумберг.

ЕУ је прошле године усвојила динамички механизам како би осигурала да се ограничење цена аутоматски поставља сваких шест месеци на 15 одсто ниже од просечне тржишне цене за руску сирову нафту марке Урал.

Тренутни праг цене је 44,10 долара по барелу и требало би да буде преиспитан касније овог лета, наводи агенција. Према ограничењу, европским фирмама је забрањено пружање услуга као што су осигурање и транспорт које укључују нафту продату изнад овог прага.

Скок цена нафте

Цене нафте су скочиле због рата у Ирану и ефективног затварања Ормуског мореуза, а следећа ревизија ограничења цена у јулу вероватно би довела до пораста нивоа на најмање 65 долара, што је више од претходног прага од 60 долара, који је колективно поставила група Г7, навели су извори који нису желели да буду именовани.

Како се наводи, замрзавање би задржало ограничење цена на тренутној стопи. Друге опције које се разматрају укључују обуставу динамичких и аутоматских повећања до краја године у светлу изузетних околности на Блиском истоку, или ограничавање било каквог повећања на 60 долара, у складу са нивоом Г7, рекли су ти извори.

Овај потез би био део најновијег пакета санкција ЕУ, 21. по реду од напада Русије на Украјину 2022. године.

Шта је циљ одлуке

ЕУ има за циљ да финализује и формално предложи пакет нових мера почетком јуна, а изасланици земаља чланица Уније су прошле недеље обавештени о овим плановима. Друге мере које се разматрају за нови пакет санкција укључују циљање већег броја банака, трговаца нафтом, рафинерија и крипто оператера у трећим земљама које Москва користи за заобилажење ограничења ЕУ, наводи Блумберг.

Истовремено, било би санкционисано око 20 додатних танкера из “флоте у сенци” од којих Русија зависи за превоз своје нафте, а на крају би тај режим био проширен и на бродове који превозе течни природни гас, ограничавајући способност Кремља да створи скривену флоту за превоз ЛНГ.

ЕУ је до сада санкционисала стотине бродова и намерава да обухвати и бродове који пружају услуге танкерима, рекли су извори, преноси америчка агенција.

Мало је, међутим, вероватно да ће нове санкције укључивати потпуну забрану поморских услуга. Неколико земаља чланица и даље се противи тој опцији због нестабилности на Блиском истоку, осим ако меру не подржи Г7 у ширем контексту.

Извори су указали да су главни циљеви новог пакета даље ограничавање руских енергетских прихода и финансијског сектора, као и лишавање војне индустрије основних залиха.
Санкције захтевају подршку свих држава чланица пре него што буду усвојене, а планови би могли да буду промењени пре тога, наводи Блумберг.

Поморске земље попут Грчке често су се буниле због промена ограничења цена, док су друге европске престонице посебно осетљиве на оно што називају својим енергетским и трговинским интересима.

Следећи пакет санкција

Други предлози за следећи пакет санкција укључују трговинска ограничења за неке критичне минерале, метале и руде који се користе у руском ваздухопловном сектору, као и за развој дронова које Русија користи за бомбардовање украјинских градова, и технологије попут ометања.

ЕУ, такође, разматра контролу извоза око двадесетак фирми, укључујући компаније у Кини, Индији, Турској и Централној Азији, које наводно још увек снабдевају Русију ограниченим материјалима који се налазе у оружју, или су потребни за његову производњу.

ЕУ је, такође, у раним фазама процене начина да помогне клириншкој кући Евроклир Лтд. након што је пресуда московског суда омогућила Централној банци Русије да потенцијално заплени њену имовину.

То се догодило након што је ЕУ одобрила употребу ванредних овлашћења за продужење замрзавања чак 210 милијарди евра блокиране имовине руске централне банке.

Већина тих средстава се држи преко клириншке куће Евроклир.

ЕУ, такође, намерава да имовину држи блокираном док се рат не заврши и Русија не плати репарације Украјини. Неколико земаља чланица, укључујући Белгију, успротивило се свим напорима да се имовина потпуно заплени.

Како су навели упућени извори, настављају се и разговори о увођењу забране виза за бивше борце и учеснике рата против Украјине. Портпарол Европске комисије, извршног тела ЕУ које координира напоре у вези са санкцијама, одбио је да коментарише ове наводе, преноси Блумберг.