Лоши услови, ниске плате и злоупотребе: Сезонски радници у ЕУ и даље без јаче заштите јер Комисија не мења правила
Европска комисија оценила је да су постојећа правила за заштиту сезонских радника у Европској унији и даље ”одговарајућа сврси“, иако се у пољопривреди и прехрамбеној индустрији и даље бележе случајеви експлоатације, незаконитог запошљавања и лоших услова живота
У извештају о спровођењу Директиве ЕУ о сезонским радницима из 2014. године, Комисија је пољопривреду и прераду хране означила као секторе високог ризика за трговину људима у сврху радне експлоатације. Према подацима из извештаја, овај облик експлоатације порастао је за 70,5% од 2019. године.
Пољопривреда, шумарство и рибарство чине највећи део сезонског рада у ЕУ. Током 2024. године, на ове секторе односило се 72% свих издатих дозвола за сезонски рад, односно 196.650 дозвола. Укупно је број сезонских радних дозвола у ЕУ више него удвостручен између 2019. и 2024. године, са 115.726 на 273.897.
Извештај указује на низ проблема који се понављају из године у годину: лош смештај радника, исплату зарада испод прописаног нивоа, непријављен и незаконит рад, као и ограничен приступ здравственој заштити и социјалној сигурности.
Највећи број сезонских радника из земаља ван ЕУ долази из Марока, Бангладеша, Индије, Туниса и Украјине. Само током 2024. године издато је 76.579 дозвола радницима из Марока, 53.567 из Бангладеша, 39.137 из Индије, 12.675 из Туниса и 7.524 из Украјине.
Неуједначена примена правила
Брисел признаје да је примена прописа и даље неуједначена међу државама чланицама. Посебно се указује на недовољан број инспектора рада, нарочито током периода интензивних сезонских послова, када је ризик од злоупотреба највећи.
У Италији су надлежни органи током 2024. године утврдили неправилности у чак 68,4% од 8.847 инспекција рада спроведених на фармама. Ипак, Комисија у извештају наводи да је Италија појачала борбу против такозваног „капоралата“ — незаконитих мрежа посредника у запошљавању које се повезују са експлоатацијом радника у пољопривреди.
Упркос овим проблемима, Европска комисија сматра да саму директиву не треба мењати. Према оцени Брисела, кључни проблем није у тексту прописа, већ у њиховој доследној примени у државама чланицама.
- Приоритет Комисије је да обезбеди потпуну, доследну и делотворну примену и спровођење постојећих обавеза - наводи се у извештају.
Синдикати траже јачу заштиту радника
Са оваквом оценом не слажу се синдикати. EFFAT, европска федерација синдиката у секторима хране, пољопривреде и туризма, сматра да постојеће законодавство није довољно добро за заштиту сезонских радника.
Иван Иванов, политички секретар EFFAT-a за пољопривреду, оценио је да бројни проблеми произлазе из законских празнина, посебно када је реч о приступу правди и једнаком третману сезонских радника.
Европска комисија, с друге стране, поручује да би наредни кораци требало да буду усмерени на то да сезонски рад постане привлачнији и безбеднији, а процес запошљавања праведнији. Међу предложеним мерама су боље информисање радника на више језика, ефикасније контроле и строже санкције за послодавце који злоупотребљавају њихов положај.
За пољопривреду ЕУ, која све више зависи од сезонске радне снаге из трећих земаља, питање заштите радника постаје истовремено и социјално, економско и питање одрживости производње хране.