Невидљиви загађивачи све озбиљнија претња пољопривреди: Контаминирано земљиште угрожава безбедност и квалитет производње хране
Поред загађења које је лако уочити, земљиште угрожава и читав низ „невидљивих“ материја које се тешко откривају, дуго задржавају у животној средини и могу завршити у ланцу исхране, упозорила је др Милица Кашанин, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. Како истиче, међу најзначајнијим претњама су микропластика, тешки метали, ПФАС једињења, фармацеутски производи и антибиотици, као и пестициди.
Говорећи о загађењу земљишта, Кашанин наводи да је са видљивим загађивачима ситуација једноставнија, јер га лако уочавамо, док су много већи изазов материје које се не могу препознати голим оком, мирисом или другим чулима. Управо те „невидљиве“ супстанце, упозорава она, могу представљати озбиљан ризик по јавно здравље, квалитет хране и стање животне средине.
Међу главним загађивачима издвојила је микропластику, односно ситне пластичне честице мање од пет милиметара, као и нанопластику. Ове честице доспевају у земљиште из различитих извора – не само из пластичног отпада, већ и из полиестерске одеће, хабања гума и других материјала из свакодневне употребе. Проблем је, како наводи, у томе што микропластика мења физичке особине земљишта, може доспети у биљке путем подземних вода, а затим и у организме животиња и људи. Додатни ризик је што се за њену површину везују други загађивачи, попут тешких метала и пестицида, па биљке могу усвајати више штетних материја истовремено.
Када је реч о тешким металима, Кашанин напомиње да део њих потиче из природних, геолошких извора, али да значајан утицај има и човек кроз индустрију, рударство и употребу пестицида. Као пример навела је налазе са старих грађевинских локалитета у Београду, где су у узорцима земљишта регистроване више концентрације олова.
Посебну пажњу, како истиче, заслужују и ПФАС супстанце, познате и као „вечне хемикалије“, које се веома тешко разграђују и дуго остају у природи и људском организму. Према њеним речима, ове супстанце могу бити повезане са хормоналним поремећајима, слабљењем имуног система и другим озбиљним здравственим последицама.
У групу загађивача спадају и фармацеутски производи и антибиотици, који у земљиште доспевају из ветеринарске и хумане медицине. Њихово присуство може нарушити микробиолошку равнотежу земљишта и допринети развоју антибиотске резистенције. Ни пестициди нису без последица, јер, осим што деградирају земљиште, могу остајати и у пољопривредним производима.
Кашанин наглашава да је детекција ових загађивача један од најтежих задатака, јер се њихово присуство може потврдити искључиво кроз стручне анализе. Процес обухвата узорковање на терену, лабораторијску обраду и поређење добијених резултата са законским нормативима. За анализу се користе софистициране методе, попут атомске апсорпционе спектроскопије за тешке метале и гасне хроматографије за органске загађиваче.
Проблем додатно отежава то што су многе од ових материја веома стабилне у животној средини и могу остати у земљишту деценијама, постепено прелазећи у подземне воде и усеве. Због тога је, истиче она, редован мониторинг земљишта кључан за заштиту здравља људи и очување пољопривредне производње.
Говорећи о могућностима санације, Кашанин наводи да постоје различите методе ремедијације, међу којима су фиторемедијација, биоремедијација и физичко-хемијске методе, али наглашава да је превенција далеко ефикаснија и јефтинија од накнадног чишћења.
То, како каже, подразумева строжу контролу индустријских отпадних вода и депонија, смањење употребе једнократне пластике и бољу едукацију пољопривредника о правилној примени пестицида и ђубрива.
- Земљиште је необновљив ресурс на скали људског живота. Када га једном загадимо или уништимо, потребни су векови да се поново формира. Зато је брига о земљишту истовремено и брига о нашој храни и нашој будућности - поручила је Кашанин.
