Србија пуна напуштених некретнина: Више од 123.000 станова празно, ево ко на крају добија имовину

Када не постоји законски наследник, имовина прелази у својину Републике Србије. Међутим, адвокати подсећају да је круг могућих наследника веома широк.

Адвокат Бране Крунић објашњава да Закон о наслеђивању предвиђа наследнике од потомака, брачних другова и родитеља, па све до даљих сродника попут дедова, баба и њихових потомака.

- Ближи наследници искључују даље, али суд и јавни бележник по службеној дужности покушавају да пронађу наследнике, чак и ако живе у иностранству, наводи Крунић.

Тек када се исцрпе све могућности за проналажење наследника, имовина може припасти држави, која се по закону не може одрећи наслеђа.

Највише празних станова на југу Србије

Према доступним подацима, највећи број напуштених станова налази се у:

•  јужној Србији – 89.813
• Војводини – 23.750
• Београдском региону – 10.021

Разлози због којих су некретнине празне веома су различити - од нерешених имовинских односа и дуготрајних оставинских поступака, до станова који се не користе или су у веома лошем стању.

Стручњаци истичу да велики број тих некретнина ипак има власнике, али да станови нису активно у употреби. Део празних станова односи се и на новоградњу купљену као инвестицију или за повремени боравак.

Како држава постаје власник некретнине

Поступак преласка имовине у власништво државе може трајати годинама.

Суд најпре путем огласа позива потенцијалне наследнике да се јаве у року од годину дана. Ако се нико не појави, заоставштина се предаје Републици Србији на уживање.

Држава формално стиче право својине: након три године за покретне ствари након десет година за непокретности и то од тренутка отварања наслеђа.

Важно је нагласити да се наследници могу појавити и накнадно, јер право на наслеђе не застарева.

Када држава преузме некретнину, она постаје део јавне својине, а њоме управљају надлежни државни органи, најчешће преко Републичка дирекција за имовину.

Продаја таквих станова веома ретка

У пракси, продаја некретнина које припадну држави није честа. То се углавном дешава у случајевима сувласништва или посебних поступака јавне продаје удела, наводи 4zida.rs.