Више кошница него икада раније у Европи: Српски пчелари траже заштиту тржишта и строжу контролу квалитета меда - Упозоравају на мешање и фалсификате

Ови подаци не обухватају укупан број кошница у ЕУ, већ само кошнице које се налазе на пољопривредним газдинствима и улазе у званичну статистику.

Највише кошница регистровано је у Италији, готово 1,9 милиона, затим у Румунији, са 1,7 милиона, Грчкој, са 1,2 милиона, и Бугарској, где је евидентирано око милион кошница. У односу на 2020. годину, број кошница порастао је у 12 држава чланица ЕУ. Највећи раст забележен је у Италији, за више од 822.000 кошница, односно 79 одсто. Пад је регистрован у десет земаља, највише у Мађарској, где је број кошница смањен за 34 одсто, и Шпанији, са падом од 14 процената.

Пчеле имају кључну улогу у опрашивању великог броја пољопривредних култура, а њихов значај посебно долази до изражаја у условима све израженијих климатских промена и притисака на производњу хране. Захваљујући способности презимљавања у кошницама и коришћењу залиха меда, пчелиња друштва могу да опстану и у хладнијим климатским условима.

У Србији евидентирано више од 1,6 милиона кошница

Према последњим подацима Управе за заштиту биља, у Србији је евидентирано нешто више од 1,6 милиона кошница, каже за Biznis.rs председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић. Он, међутим, упозорава да је стварни број данас вероватно мањи због великог угинућа пчела током прошле године.

Србија има систем обележавања кошница плочицама са прописаним бројем и баркодом, али, како наводи Живадиновић, прецизна евиденција на терену и даље не постоји.

- Предложили смо електронски систем који би био повезан са еАграром и омогућио да у сваком тренутку знамо колико има кошница и где се налазе. Министарство пољопривреде је начелно прихватило идеју, али до данас ништа није урађено - каже Живадиновић.

Према његовим речима, такав систем омогућио би бољу контролу броја кошница за које пчелари аплицирају за подстицаје, али и смањио простор за злоупотребе. Он упозорава и да регистар корисника субвенција, иако би према закону требало да буде јавно доступан, још није објављен.

- Сумњамо да у Србији има више пријављених него стварно постојећих кошница. Дешава се да несавесни пчелари пријављују већи број кошница како би добили субвенције. Имали смо случај да инспекција код једног пчелара није пронашла ниједну кошницу, иако је у регистру било пријављено 400 - наводи председник СПОС-а.

Као једно од могућих решења помиње дигиталну апликацију АПИСЕНС, замишљену као катастар пчелињих паша, која би могла да омогући прецизнији увид у стање на терену и да помогне да подстицаји стигну до активних пчелара.

Багремов мед најважнији извозни адут

На европском тржишту Србија је препознатљива пре свега по квалитетном сортном багремовом меду са високим процентом полена багрема. Управо тај квалитет, оцењује Живадиновић, домаћи мед издваја у односу на конкуренцију из појединих европских земаља.

- Италија, вероватно због географских фактора, не може да произведе багремов мед са високим процентом полена багрема. Због тога су чак и законски смањили минимални удео полена на 15 одсто, док у Србији мед, да би носио ознаку багремовог, мора да садржи најмање 20 одсто поленових зрна багрема - објашњава Живадиновић.

Како додаје, италијански произвођачи често купују српски мед и мешају га са својим како би постигли потребан квалитет. Истовремено, пчеларски сектор се суочава са све већим проблемом фалсификата, који обарају цене и стварају нелојалну конкуренцију.

- Фалсификати обарају откупне цене и стварају нелојалну конкуренцију. То није проблем само Србије, већ целе Европе - упозорава Живадиновић.

Он оцењује да је одговор европских институција на овај проблем и даље спор. Формирана је радна група Honey Платформ, али, како наводи, конкретни закључци и мере још изостају. Због тога пчелари у више европских земаља одустају од производње или смањују број кошница.

Као примере тржишта која су успела да очувају домаће пчеларство, Живадиновић наводи Немачку, Словенију, Аустрију и Швајцарску, где потрошачи имају велико поверење у локални мед, а продаја „на кућном прагу“ има важну улогу.

Прошла година слабија због измрзавања багрема и угинућа пчела

Производња меда у Србији значајно варира од године до године. Према подацима СПОС-а, у зависности од временских услова и приноса, креће се од око 3.000 до 12.000 тона годишње, док се извоз углавном креће између 1.700 и 3.300 тона.

Чланови СПОС-а су 2025. године произвели 1.905 тона меда, док се укупна производња на нивоу Србије процењује на око 3.000 тона. Прошлогодишњи резултати били су знатно слабији због измрзавања багрема и масовног угинућа пчела, што је озбиљно погодило домаће пчеларе и смањило приносе.

Говорећи о овој сезони, Живадиновић каже да је година за пчеларе у Србији почела добро, али да су током цветања багрема уследиле кише и хладно време. Ипак, багрем је, упркос неповољним условима, солидно медио у деловима земље где није било раног измрзавања.

- У зависности од дела Србије, негде су резултати одлични, а негде испод просека. Ситуација је шаренолика и у овом тренутку је тешко направити пресек. То ћемо знати за неких двадесетак дана, када пчелари заврше селидбе кошница на веће надморске висине - закључује Живадиновић.