Зараде скочиле брзином светлости: Ова три занимања у дефициту са радницима, а почетна плата 150.000 динара - Огласи на сваком ћошку
Почетна плата од 150.000 динара привлачи пажњу, али занимања као што су тесари и зидари остају без радника у Србији.
Иако су градилишта у Србији константно у потрази за радницима, квалификованих тесара, зидара и армирача има све мање.
Почетне зараде за ова занимања већ достижу око 150.000 динара, а послодавци често покушавају да их ангажују још током друге године школовања. Ипак, интересовање ученика за ове профиле је веома слабо.
У последњих неколико година смерови попут армирача, тесара, зидара и водоинсталатера готово да се и не уписују у средњим школама. Професори наводе да је један од главних разлога недовољна информисаност о предностима које ова занимања доносе.
Због тога је у Грађевинској школи Звездара угашен смер за образовање армирача, тесара и зидара, јер, како истиче директор школе Раде Зејак, број заинтересованих ученика стално опада.
- Нажалост, одвано смо приметили да смер полако јењава и нестаје. Деца нису заинтересована, а ни родитељи који у жељи да обезбеде потомству што лакши живот, децу усмеравају да уписују четворогодишње средње школе и факултете. То јесте лепа идеја, али чињеница је да сви ученици немају амбиције о високом образовању. Известан проценат ученика уписује и занате, а чињеница да су грађевински занати одлично плаћени, а радно место обезбеђено, итекако је значајна - каже он.
Он додаје да постоји нада да ће се у другом уписном кругу, када део осмака промени одлуку, пријавити већи број ученика како би овај смер поново био покренут.
- Тај рад јесте напоран, али може се рећи да су зараде последњих година енормно скочиле за ову врсту профила и то је, признаћете, мотивација. Тако да, они који би се одлучили да раде на тим пословима, имали зараду већу од 1.500 евра и то као почетници, а више од 2.000 евра уколико имају неко радно искуство - наглашава он.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, позива родитеље да се боље информишу о могућностима које нуде стручне школе, јер њихова одлука има велики утицај.
- Сваки родитељ жели најбоље за своје дете и потпуно је оправдано што жели да оно упише гимназију, па после факултет. Али, нису сва деца за гимназије и то је сасвим у реду признати. Толико одобрих стручних школа има које заиста доносе добар и сигуран посао, одличну зараду, да просто морам да посаветујем родитеље да размисле о томе пред упис осмака - каже он.
Антић истиче да занатлије релативно лако долазе до посла и остварују високе зараде, али да упркос томе интересовање ученика остаје ниско.
- Нажалост, мало деце последњих година уписује занатске школе. Многа одељења су се угасила, а многа одељења се једва формирају јер се пријави по свега неколико ученика. Деца сада уписују 'популарна' занимања, не желе да раде физичке послове, а и плаше се да ће им се друштво смејати што су мајстори и да зато неће моћи да нађу девојку. Такође, и родитељи их саветују да иду у менаџере или трговце, кажу им: Нећеш ваљда цео живот да црнчиш'. А заборављају колико занатлије добро зарађују.
Србија Данас/Нова С