Хурем султанија била је много више од Сулејманове љубави: Нова студија открива како је владала царством и Европом

Лик Хурем султаније вековима је у западној култури био приказиван кроз стереотипе о фаталној заводници из харема, међутим научно истраживање показује да је супруга Сулејмана Величанственог имала далеко већу политичку моћ него што се до сада мислило. 

У опсежној академској студији под називом The Греатест Empresse оф the Еаст": Hurrem Султан ин English Ресторатион Драма, ауторка Ишил Шахин Гултер анализира како су енглески драмски писци 17. века приказивали Хурем султанију не као пасивну жену из харема, већ као "моћну источну царицу" која је директно утицала на државну политику, дипломатију и наследство престола. 

Харем није био само место луксуза и интрига 

Студија подсећа да је Запад вековима градио слику Истока као простора сензуалности, мистерије и сексуалне декаденције, док је харем представљан као симбол "оријенталне изопачености". 

Међутим, ауторка тврди да су поједине енглеске драме још у 17. веку рушиле такве стереотипе. Према овом академском раду, Хурем султанија је у драмама Вилијама Девенанта, Роџера Бојла и Елкане Сетла приказана као жена која: управља државним пословима, прима амбасадоре, контролише међународну дипломатију, утиче на наследство престола, наређује везирима, па чак и обликује одлуке самог Сулејмана. 

"Партнер врховне власти" 

Посебну пажњу истраживачи посветили су драми "Трагедија о Мустафи" из 1668. године, у којој Роксолана себе назива: "Партнером врховне власти." У тој драми Хурем отворено показује политичку моћ, утиче на османски диван и учествује у завери против шехзаде Мустафе, Сулејмановог сина. 

Ауторка наводи да је управо кроз овакве приказе енглеска књижевност почела да мења представу о муслиманским женама као пасивним фигурама затвореним у харему. 

Сулејман због ње прекршио традицију 

Студија подсећа и на историјску чињеницу да је Сулејман Величанствени због Хурем султаније прекршио вишевековну османску традицију и званично се оженио конкубином, што је у тадашњем царству изазвало шок. Савременици су, неспособни да објасне толику султанову приврженост једној жени, оптуживали Хурем да је "опчинила" владара и чак је називали вештицом. 

Ипак, бројни историјски извори потврђују да је Хурем играла важну улогу у међународним односима Османског царства, посебно у дипломатским везама са Пољском. 

Хурем као "царица света" 

У драми "Ибрахим, славни паша" из 1676. године Роксолана себе назива: "Царицом света" и отворено говори о својој моћи над Сулејманом, али и над државом. Ауторка студије сматра да овакви књижевни прикази показују да је Хурем султанија већ у тадашњој европској књижевности представљана као политичка фигура огромног утицаја, а не само као жена из харема. 

"Султанат жена" променио историју Османског царства 

Историчари период Хуремине доминације називају "Султанат жена", епоху током које су жене из османске династије, посебно валиде и хасеки султаније, имале огроман политички утицај. 

Хурем султанија сматра се зачетницом тог периода, док су касније њену моћ наставиле Косем, Сафије и Нурбану султанија. 

Нова студија закључује да су западни стереотипи о источним женама често поједностављивали стварност и занемаривали чињеницу да су жене попут Хурем биле међу најутицајнијим политичким фигурама свог времена. 

Серија "Сулејман Величанствени" вратила интересовање за Хурем 

Интересовање за Хурем султанију поново је експлодирало широм света захваљујући популарној турској серији "Сулејман Величанствени", у којој је приказана њена трансформација од робиње до најмоћније жене Османског царства. 

Ипак, нова академска истраживања сада показују да стварна Хурем можда била још моћнија него што су то приказивале телевизијске екранизације.