Грађани се спремају на најгоре - стиже нови масовни напад! "Русија жели панику и страх" Кијев очекује нову рунду разарања

Украјина се припрема за “масовни нови напад”, у јеку жестоких удара на престоницу Кијев, а председник Володимир Зеленски позвао је становнике да “заштите своје животе”. Иако Украјина сматра да су руске претње ескалацијом - у знак одмазде за напад Кијева на студентски дом у окупираној Луганској области - тактика застрашивања, страхови од нове рунде разарања у Кијеву су опипљиви.

Зеленски је упозорио да Русија припрема нови, велики напад на Украјину. Касније је у интервјуу за ЦБС рекао да би до “великих напада” могло доћи ускоро и да обавештајни подаци указују да ће Москва у удару користити дронове, као и крстареће и балистичке пројектиле.

- Наши људи морају да буду веома, веома опрезни, а и деца, и морају да користе склоништа, јер постоји велика вероватноћа да ће доћи до напада. Наравно, нико не може да зна са стопостотном сигурношћу, али вероватноћа је велика - рекао је он.

Напад моћним "орешником"

До његовог упозорења на “масовни руски напад” дошло је након руског напада 24. маја на Кијев, кад је Москва, поред 600 дронова и 90 ракета, употребила и моћни хиперсонични пројектил “орешник”. Погинуле је најмање двоје, а рањено 83 људи. “Орешник” има нуклеарне способности и ово је трећи пут да га је Русија употребила у рату који је угазио у пету годину.

Раније овог месеца, у нападу балистичких ракета на Кијев убијене су 24 особе, међу којима троје деце.

У петак је Русија покренула нову рунду напада ван Кијева, укључујући инфраструктуру дуж румунско-украјинске границе кад је, према румунском Министарству одбране, један од њених дронова ушао у ваздушни простор Румуније, чланице НАТО, и погодио стамбену зграду. Руски председник Владимир Путин је оспорио наводе да је дрон њихов.

"Испитују ПВО чланица НАТО"

Руски дрон такође је погодио теретни брод у власништву Турске, такође чланице НАТО, у Црном мору, кад су рањена два члана посаде, како је рекла украјинска морнарица. Зеленски верује да су ти напади део руских напора да изврше притисак на украјинске суседе да не помогну његовој земљи, а можда и начин да Путин тестира ПВО држава чланица НАТО.

- Он испитује какву ПВО они имају и да ли могу да униште све пројектиле и дронове. То је оно што ја мислим - рекао је Зеленски.

Русија је најавила кампању “систематских удара” на украјинске војне објекте и “центре за доношење одлука” и позвала стране држављане да напусте Кијев. Планирани удари, како је рекла Москва, су одговор на украјински напад на студентски дом у Старобиљску, кад је погинуо 21 студент. Путин је обећао одмазду за тај напад.

Може ли Русија да удари још жешће на Кијев

Према “Њујорк тајмсу” (NYT), упозорења о наставку напада на Кијев прате доследну руску поруку: да њихова војска још није употребила сву своју моћ, али да је спремна на то уколико их Украјина, по њиховој процени, испровоцира.

Лист указује да је Кремљ искористио напад у Старобиљску у тренутку кад руска војска посрће на фронту, а украјинска враћа иницијативу. Иако је мај обично период када Русија покреће велику офанзиву, њено напредовање овог месеца било је скоро неприметно. Према подацима групе “ДипСтејт”, Русија је на путу да забележи најслабији месец по питању територијалних добитака у више од годину дана, а то је отворило питања да ли је Русија, упркос својим претњама, већ учинила све што може са конвенционалним оружјем, наводи се.

- Та војна предност коју је Русија одржавала током последњих неколико година вероватно почиње да се постепено смањује. У том контексту намеће се питање: није ли време да се подигне ниво ескалације? - рекла је Татјана Становаја, сарадница центра Карнеги.

Циљ нуклеарно наоружане Русије, како је додала, је да “изврши психолошки притисак на целокупну елиту и друштво” у Украјини.

Москва се такође нашла под притиском јер је администрација америчког председника Доналда Трампа, заокупљена ратом у Ирану, изгубила интересовање за посредовање у рату у Украјини. Тај дипломатски процес, који је повремено ишао у прилог Русији, практично је замрзнут крајем фебруара. Према оцени аналитичара, руске претње нападима на Кијев делимично представљају упозорење колико далеко Москва може отићи уколико се САД поново активно не укључе.

"Тактика застрашивања"

У Кијеву се руска упозорења ескалацијом углавном тумаче као покушај застрашивања с циљем да се поново привуче пажња света, који је тренутно заокупљен ратом на Блиском истоку.

- Русија жели да сломи наш дух. Неће успети - рекла је на “X” украјинска посланица Кира Рудик.

Европске земље стале су уз Украјину. Неколико њих, укључујући Пољску и Немачку, позвале су руске дипломате на разговор због претњи упућених страним држављанима. Европски званичници поручили су да остају у Кијеву.

- Русија жели страх. Панику. Изолацију Украјине. То неће успети - рекла је на “Фејсбуку” Катарина Матернова, амбасадорка ЕУ у Кијеву, додајући да такве претње “нису знак снаге већ очаја”.

Страхови од руских напада у Кијеву

Ипак, упркос јавном отпору Украјинаца, страх од новог таласа разарања у Кијеву и даље је веома присутан.

Руски удари обновили су забринутости да Кијеву можда понестаје пресретача за балистичке ракете - којих је сада још мање него иначе због рата у Ирану. Портпарол украјинског председника Дмитро Литвин рекао је да је Зеленски упутио писма Трампу и Конгресу са молбом за још ПВО система "патриот".

Како пише NYT, након снажног бомбардовања Кијева у недељу, укључујући “орешник”, чак су и грађани Украјине који иначе игноришу сирене за ваздушну опасност почели да пакују торбе за хитне случајеве и праве планове за склањање у случају новог напада.