Зеленском се ово неће свидети! ЕУ пред тешком одлуком: Ко први улази у Унију - Украјина или Западни Балкан?
Неклико чланица Европске уније, предвођене Аустријом и Грчком, успоравају процес приступања Украјине, инсистирајући на томе да се земље Западног Балкана не смеју занемарити и оставити по страни. Ова задршка надовезује се на већ постојеће препреке: мађарско условљавање отварања преговора заштитом права мађарске мањине, пољско истицање проблема у пољопривреди и превозништву, као и спорост украјинског парламента у усвајању неопходних реформи, пише Д Кијев Индепендент.
- Правила и услови морају бити исти за све кандидате. У том смислу, наш фокус је увек посебно на земљама Западног Балкана - изјавила је аустријска министарка за Европу Клаудиа Бауер новинарима у Бриселу у уторак, 26. маја. - Не може за неке да постоји брза трака, па да су практично већ једном ногом у Европској унији, док други на чланство морају да чекају деценијама - додала је Бауер.
Сличан став дели и Грчка. Дипломатски извор из ЕУ за Д Кијев Индепендент објаснио је да Грчка "подржава приступни процес Украјине и Молдавије“, али сматра да је "кључно да напредак на њиховом путу не иде на штету Западног Балкана, чија је европска перспектива јасно потврђена још од Солунске агенде 2003. године“.,
Од тог самита у Солуну, када је ЕУ формално признала европску будућност региона, Унији су се успешно придружиле само Словенија (2004.) и Хрватска (2013.). Црна Гора и Албанија следеће су у реду за чланство, при чему се очекује да ће Црна Гора постати следећа чланица, а Албанија је 26. маја остварила кључан корак на свом путу.
Заостајање Западног Балкана
Остале земље региона знатно заостају. Северна Македонија је кандидаткиња од 2005. године, али њен напредак годинама је прво блокирала Грчка, а сада га кочи спор са Бугарском око питања етничког идентитета.
Босна и Херцеговина и даље чека на формални статус кандидата.
Украјина је доделом статуса кандидата 2022. године већ претекла БиХ. Ако у јуну, како се очекује, почне да отвара преговарачке кластере, прескочиће и Северну Македонију.
Немачки предлог о "придруженом чланству"
Немачки канцелар Фридрих Мерц је 18. маја упутио писмо председницима ЕУ у којем предлаже додатна права за све земље кандидаткиње, као и "придружено чланство" за Украјину.
Мартин Ленг са Бриселског института за геополитику за Д Кијев Индепендент каже да Мерзов предлог "исправно препознаје геополитичку нужност проширења" и да представља "прагматичан покушај помирења тог императива са оклевањем које се осећа у многим престоницама према давању посебног третмана Украјини".
Канцелар је ту идеју први пут изнео на неформалном састанку лидера ЕУ у априлу, али писмо представља формални корак и захтев за оснивање радне групе која би се бавила том темом.
Иако Немачка званично подржава пуно чланство Украјине и жели што бржи наставак преговора, идеја о придруженом чланству лоше је примљена у Кијеву. Председник Володимир Зеленски одбацио је било какву опцију осим пуноправног чланства.
Аустријска министарка Бауер поручила је да је спремна да разговара о Мерзовој идеји, али је упозорила: "Не смеју постојати две класе кандидата", што је став који деле и бројни други лидери ЕУ.
Стварност бриселских компромиса
Лидери влада ЕУ имаће прилику да расправљају о Мерзовом предлогу на састанку са земљама Западног Балкана 5. јуна, као и поново на самиту лидера ЕУ 18. јуна. За аналитичара Мартина Ленга, реакције на немачки план откривају непријатну истину.
- Више нема прикладног смоквиног листа којим би се сакрила општа несклоност проширењу ЕУ - сматра Ленг. Према његовим речима, Кијев ће морати да се навикне на реалност.
- Кијев ће морати да прихвати укус незадовољавајућих бриселских компромиса, који су, уосталом, саставни део европског пројекта - закључио је Ленг.
Извор: Србија Danas/Index.hr
