Zelenskom se ovo neće svideti! EU pred teškom odlukom: Ko prvi ulazi u Uniju - Ukrajina ili Zapadni Balkan?
Nekliko članica Evropske unije, predvođene Austrijom i Grčkom, usporavaju proces pristupanja Ukrajine, insistirajući na tome da se zemlje Zapadnog Balkana ne smeju zanemariti i ostaviti po strani. Ova zadrška nadovezuje se na već postojeće prepreke: mađarsko uslovljavanje otvaranja pregovora zaštitom prava mađarske manjine, poljsko isticanje problema u poljoprivredi i prevozništvu, kao i sporost ukrajinskog parlamenta u usvajanju neophodnih reformi, piše D Kijev Independent.
- Pravila i uslovi moraju biti isti za sve kandidate. U tom smislu, naš fokus je uvek posebno na zemljama Zapadnog Balkana - izjavila je austrijska ministarka za Evropu Klaudia Bauer novinarima u Briselu u utorak, 26. maja. - Ne može za neke da postoji brza traka, pa da su praktično već jednom nogom u Evropskoj uniji, dok drugi na članstvo moraju da čekaju decenijama - dodala je Bauer.
Sličan stav deli i Grčka. Diplomatski izvor iz EU za D Kijev Independent objasnio je da Grčka "podržava pristupni proces Ukrajine i Moldavije“, ali smatra da je "ključno da napredak na njihovom putu ne ide na štetu Zapadnog Balkana, čija je evropska perspektiva jasno potvrđena još od Solunske agende 2003. godine“.,
Od tog samita u Solunu, kada je EU formalno priznala evropsku budućnost regiona, Uniji su se uspešno pridružile samo Slovenija (2004.) i Hrvatska (2013.). Crna Gora i Albanija sledeće su u redu za članstvo, pri čemu se očekuje da će Crna Gora postati sledeća članica, a Albanija je 26. maja ostvarila ključan korak na svom putu.
Zaostajanje Zapadnog Balkana
Ostale zemlje regiona znatno zaostaju. Severna Makedonija je kandidatkinja od 2005. godine, ali njen napredak godinama je prvo blokirala Grčka, a sada ga koči spor sa Bugarskom oko pitanja etničkog identiteta.
Bosna i Hercegovina i dalje čeka na formalni status kandidata.
Ukrajina je dodelom statusa kandidata 2022. godine već pretekla BiH. Ako u junu, kako se očekuje, počne da otvara pregovaračke klastere, preskočiće i Severnu Makedoniju.
Nemački predlog o "pridruženom članstvu"
Nemački kancelar Fridrih Merc je 18. maja uputio pismo predsednicima EU u kojem predlaže dodatna prava za sve zemlje kandidatkinje, kao i "pridruženo članstvo" za Ukrajinu.
Martin Leng sa Briselskog instituta za geopolitiku za D Kijev Independent kaže da Merzov predlog "ispravno prepoznaje geopolitičku nužnost proširenja" i da predstavlja "pragmatičan pokušaj pomirenja tog imperativa sa oklevanjem koje se oseća u mnogim prestonicama prema davanju posebnog tretmana Ukrajini".
Kancelar je tu ideju prvi put izneo na neformalnom sastanku lidera EU u aprilu, ali pismo predstavlja formalni korak i zahtev za osnivanje radne grupe koja bi se bavila tom temom.
Iako Nemačka zvanično podržava puno članstvo Ukrajine i želi što brži nastavak pregovora, ideja o pridruženom članstvu loše je primljena u Kijevu. Predsednik Volodimir Zelenski odbacio je bilo kakvu opciju osim punopravnog članstva.
Austrijska ministarka Bauer poručila je da je spremna da razgovara o Merzovoj ideji, ali je upozorila: "Ne smeju postojati dve klase kandidata", što je stav koji dele i brojni drugi lideri EU.
Stvarnost briselskih kompromisa
Lideri vlada EU imaće priliku da raspravljaju o Merzovom predlogu na sastanku sa zemljama Zapadnog Balkana 5. juna, kao i ponovo na samitu lidera EU 18. juna. Za analitičara Martina Lenga, reakcije na nemački plan otkrivaju neprijatnu istinu.
- Više nema prikladnog smokvinog lista kojim bi se sakrila opšta nesklonost proširenju EU - smatra Leng. Prema njegovim rečima, Kijev će morati da se navikne na realnost.
- Kijev će morati da prihvati ukus nezadovoljavajućih briselskih kompromisa, koji su, uostalom, sastavni deo evropskog projekta - zaključio je Leng.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
