Преминуо Драгољуб Мићуновић

Демократска странка се опростила од њега следећим речима:

Са дубоком тугом опраштамо се од Драгољуба Мићуновића, једног од обновитеља рада и оснивача модерне Демократске странке, њеног првог председника после обнове 1990. године и човека који је својим животом обележио борбу за слободу, демократију и достојанство политике у Србији.

Драгољуб Мићуновић припада генерацији људи који су знали цену слободе, јер су је плаћали лично, али који од борбе за демократску Србију никада нису одустали. Као филозоф, професор, политички затвореник, парламентарац и демократа, оставио је траг који превазилази једну странку и припада политичкој историји Србије.

За Демократску странку његово име остаје део нашег идентитета, наше обнове и наше обавезе да наставимо борбу за Србију слободних грађана, јаких институција и демократских вредности.

Породици, пријатељима, поштоваоцима и свим демократама упућујемо најискреније саучешће.

Ко је био Драгољуб Мићуновић?

Филозоф, универзитетски професор, дисидент и један од кључних људи опозиционе сцене у Србији током деведесетих година, Драгољуб Мићуновић преминуо је у 96. години живота. Вест о његовој смрти потврдила је Демократска странка, чији је био један од оснивача и први председник након обнове вишестраначја у Србији.

Мићуновић је деценијама важио за једну од најпрепознатљивијих фигура српске политичке и интелектуалне сцене. Рођен је 14. јула 1930. године у Мердару код Куршумлије, а детињство је провео у Скопљу, где је његов отац радио као чиновник Краљевине Југославије. Након Другог светског рата завршио је гимназију, а потом и Филозофски факултет у Београду, где је касније докторирао и радио као професор.

Један од најтежих периода у његовом животу био је боравак на Голом отоку, где је као веома млад завршио због политичких разлога, без суђења. Након изласка из логора наставио је академску каријеру и постао део чувене "Праксис" филозофске школе, али је због политичких ставова и ангажмана током студентских протеста био склоњен са Универзитета 1975. године.

Крајем осамдесетих година постао је један од најпознатијих антикомунистичких дисидената у тадашњој Југославији. Био је међу 13 интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке 1989. године, а већ 1990. постао је њен први председник у време увођења вишестраначја у Србији.

Током деведесетих био је један од најважнијих опозиционих политичара против режима Слободана Милошевића, учествовао је у формирању опозиционих савеза и касније био део Демократске опозиције Србије (ДОС), која је довела до политичких промена 5. октобра 2000. године.

Обављао је и низ високих државних функција - био је председник Већа грађана Савезне скупштине СРЈ, као и председник Скупштине Србије и Црне Горе. У политичком животу Србије остао је упамћен као човек који је деценијама инсистирао на демократији, парламентаризму и политичком дијалогу.

Демократска странка опростила се од Мићуновића поруком да је реч о човеку који је "обележио борбу за слободу, демократију и достојанство политике у Србији".