Preminuo Dragoljub Mićunović
Dragoljub Mićunović, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke preminuo je jutros u 96. godini.
Demokratska stranka se oprostila od njega sledećim rečima:
Sa dubokom tugom opraštamo se od Dragoljuba Mićunovića, jednog od obnovitelja rada i osnivača moderne Demokratske stranke, njenog prvog predsednika posle obnove 1990. godine i čoveka koji je svojim životom obeležio borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji.
Dragoljub Mićunović pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali. Kao filozof, profesor, politički zatvorenik, parlamentarac i demokrata, ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada političkoj istoriji Srbije.
Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti.
Porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama upućujemo najiskrenije saučešće.
Ko je bio Dragoljub Mićunović?
Filozof, univerzitetski profesor, disident i jedan od ključnih ljudi opozicione scene u Srbiji tokom devedesetih godina, Dragoljub Mićunović preminuo je u 96. godini života. Vest o njegovoj smrti potvrdila je Demokratska stranka, čiji je bio jedan od osnivača i prvi predsednik nakon obnove višestranačja u Srbiji.
Mićunović je decenijama važio za jednu od najprepoznatljivijih figura srpske političke i intelektualne scene. Rođen je 14. jula 1930. godine u Merdaru kod Kuršumlije, a detinjstvo je proveo u Skoplju, gde je njegov otac radio kao činovnik Kraljevine Jugoslavije. Nakon Drugog svetskog rata završio je gimnaziju, a potom i Filozofski fakultet u Beogradu, gde je kasnije doktorirao i radio kao profesor.
Jedan od najtežih perioda u njegovom životu bio je boravak na Golom otoku, gde je kao veoma mlad završio zbog političkih razloga, bez suđenja. Nakon izlaska iz logora nastavio je akademsku karijeru i postao deo čuvene "Praksis" filozofske škole, ali je zbog političkih stavova i angažmana tokom studentskih protesta bio sklonjen sa Univerziteta 1975. godine.
Krajem osamdesetih godina postao je jedan od najpoznatijih antikomunističkih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji. Bio je među 13 intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke 1989. godine, a već 1990. postao je njen prvi predsednik u vreme uvođenja višestranačja u Srbiji.
Tokom devedesetih bio je jedan od najvažnijih opozicionih političara protiv režima Slobodana Miloševića, učestvovao je u formiranju opozicionih saveza i kasnije bio deo Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je dovela do političkih promena 5. oktobra 2000. godine.
Obavljao je i niz visokih državnih funkcija - bio je predsednik Veća građana Savezne skupštine SRJ, kao i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U političkom životu Srbije ostao je upamćen kao čovek koji je decenijama insistirao na demokratiji, parlamentarizmu i političkom dijalogu.
Demokratska stranka oprostila se od Mićunovića porukom da je reč o čoveku koji je "obeležio borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji".
