Револуција у лечењу јетре! Први "функционалан лек" против хепатитиса Б даје резултате који до сада нису виђени, могућ преокрет у борби против једне од најопаснијих хроничних инфекција у свету

Експериментални лек бепировирсен могао би да представља значајан напредак у лечењу хепатитиса Б, јер код дела пацијената омогућава стање које се у медицини описује као "функционални лек", односно дуготрајно потискивање вируса на нивое који се стандардним тестовима не могу детектовати.

У таквом исходу пацијенти се сматрају клинички стабилним без потребе за сталном терапијом, иако вирус и даље остаје присутан у организму у минималним количинама.

Према резултатима две међународне студије, око један од пет пацијената који су примали бепировирсен имао је дуготрајно потискивање вируса, што се сматра најближим облику функционалног излечења до сада забележеног код ове инфекције.

- До сада нисмо имали терапију која је достигла овај ниво одговор, изјавио је доктор Сенг Ги Лим из Националног универзитетског здравственог система Сингапура, који је учествовао у истраживањима финансираним од стране компаније ГСК, представљајући резултате на научном скупу у Барселони. Подаци су истовремено објављени и у часопису New Енгланд Јоурнал оф Медицине.

Стручњаци истичу да хронични хепатитис Б може довести до озбиљних компликација, укључујући цирозу, отказивање јетре и рак јетре, због чега се деценијама ради на унапређењу терапија које би омогућиле дугорочну контролу болести.

Бепи, како се уобичајено назива лек бепировирсен, развијен је у сарадњи компанија ГСК и Ионис Пхармацеутицалс. Тренутно се налази у убрзаној евалуацији Америчке агенције за храну и лекове (ФДА), док се одлуке регулаторних тела у Јапану, Кини и Европској унији очекују у наредном периоду.

Хепатитис Б је вирусна инфекција која се преноси путем крви и других телесних течности. Иако постоји ефикасна вакцина, процењује се да више од 250 милиона људи широм света живи са хроничним обликом болести.

Нови терапијски приступ делује тако што утиче на генетски материјал вируса, смањује његову способност размножавања и истовремено подстиче имунолошки одговор организма, наводе из компаније ГСК.

У студији је учествовало 1.838 пацијената, подељених у две групе – једна је добијала недељне инјекције бепировирсена уз стандардну терапију, док је друга примала плацебо. Код око 20 одсто пацијената из групе која је примала лек забележен је дуготрајан период без детектованог вируса и након прекида терапије.

Стручњаци упозоравају да су потребна додатна истраживања, посебно код пацијената са компликованим облицима болести, као и дуже праћење како би се утврдила трајност ефеката.

Нежељени ефекти, према досадашњим подацима, углавном су били благи и укључивали локалне реакције на месту примене и пролазне промене у јетреним ензимима.

Србија Данас