Revolucija u lečenju jetre! Prvi "funkcionalan lek" protiv hepatitisa B daje rezultate koji do sada nisu viđeni, moguć preokret u borbi protiv jedne od najopasnijih hroničnih infekcija u svetu

Eksperimentalni lek bepirovirsen mogao bi da predstavlja značajan napredak u lečenju hepatitisa B, jer kod dela pacijenata omogućava stanje koje se u medicini opisuje kao "funkcionalni lek", odnosno dugotrajno potiskivanje virusa na nivoe koji se standardnim testovima ne mogu detektovati.

U takvom ishodu pacijenti se smatraju klinički stabilnim bez potrebe za stalnom terapijom, iako virus i dalje ostaje prisutan u organizmu u minimalnim količinama.

Prema rezultatima dve međunarodne studije, oko jedan od pet pacijenata koji su primali bepirovirsen imao je dugotrajno potiskivanje virusa, što se smatra najbližim obliku funkcionalnog izlečenja do sada zabeleženog kod ove infekcije.

- Do sada nismo imali terapiju koja je dostigla ovaj nivo odgovor, izjavio je doktor Seng Gi Lim iz Nacionalnog univerzitetskog zdravstvenog sistema Singapura, koji je učestvovao u istraživanjima finansiranim od strane kompanije GSK, predstavljajući rezultate na naučnom skupu u Barseloni. Podaci su istovremeno objavljeni i u časopisu New England Journal of Medicine.

Stručnjaci ističu da hronični hepatitis B može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući cirozu, otkazivanje jetre i rak jetre, zbog čega se decenijama radi na unapređenju terapija koje bi omogućile dugoročnu kontrolu bolesti.

Bepi, kako se uobičajeno naziva lek bepirovirsen, razvijen je u saradnji kompanija GSK i Ionis Pharmaceuticals. Trenutno se nalazi u ubrzanoj evaluaciji Američke agencije za hranu i lekove (FDA), dok se odluke regulatornih tela u Japanu, Kini i Evropskoj uniji očekuju u narednom periodu.

Hepatitis B je virusna infekcija koja se prenosi putem krvi i drugih telesnih tečnosti. Iako postoji efikasna vakcina, procenjuje se da više od 250 miliona ljudi širom sveta živi sa hroničnim oblikom bolesti.

Novi terapijski pristup deluje tako što utiče na genetski materijal virusa, smanjuje njegovu sposobnost razmnožavanja i istovremeno podstiče imunološki odgovor organizma, navode iz kompanije GSK.

U studiji je učestvovalo 1.838 pacijenata, podeljenih u dve grupe – jedna je dobijala nedeljne injekcije bepirovirsena uz standardnu terapiju, dok je druga primala placebo. Kod oko 20 odsto pacijenata iz grupe koja je primala lek zabeležen je dugotrajan period bez detektovanog virusa i nakon prekida terapije.

Stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja, posebno kod pacijenata sa komplikovanim oblicima bolesti, kao i duže praćenje kako bi se utvrdila trajnost efekata.

Neželjeni efekti, prema dosadašnjim podacima, uglavnom su bili blagi i uključivali lokalne reakcije na mestu primene i prolazne promene u jetrenim enzimima.

Srbija Danas