Сурова ликвидација на Газели код Сава Центра: Браћа Зоран и Средоје засути рафалима из калашњикова усред дана - злочин о ком Београд и данас бруји променио правила подземља (ФОТО/ВИДЕО)

Деведесете године у Београду обележили су моћни криминални кланови и сурове уличне ликвидације усред дана. Једно од имена које је уливало највећи страх, а које се и данас памти у хроникама београдског подземља, јесте Средоје Шљукић, познатији као Шљука. Иако је упорно тврдио да је поштен бизнисмен без икакве мрље у досијеу, његов живот и брутално убиство на мосту Газела говоре сасвим другу причу.

Успон звездарског клана и "недодирљиви" вођа

Средоје Шљукић (рођен 7. јула 1972. године) важио је за неприкосновеног вођу озлоглашеног звездарског клана, структуре која је годинама имала огроман утицај. Занимљиво је да, упркос бројним кривичним пријавама, Шљука никада није дуготрајно задржаван у затвору. Ово је подгревало сумње да ужива прећутну заштиту моћника из тадашњег државног врха.

Своју моћ није крио – градом се возио у луксузном "аудију А8", чије су регистарске таблице (БГ 77-72) носиле његов датум рођења. Незванично се процењивало да је на улици под својом контролом имао чак стотину људи, а кретао се искључиво у пратњи личног обезбеђења.

Мета сачекуша и преживљени атентати

Пре кобног дана на прилазу Новом Београду, Шљука је годинама измицао смрти. Његов телохранитељ В. Р. убијен је 2001. године код ресторана "Табор", након чега је нападач из Бијелог Поља побегао. Шљукић је преживео и чувени обрачун код београдског СЦ "Олимп" када је на њега запуцао Бане Гребенаревић. У тој пуцњави угашен је живот недужне пролазнице Татјане Николић. Шљукини крвави трагови ишли су уназад све до осамдесетих, када је упуцао свог бившег шефа Качара.

Последњи интервју – "Ја нисам криминалац"

Непосредно пред прославу свог 30. рођендана 2002. године на сплаву "Бејвоч" – коју је иначе прекинула опсежна полицијска рација – Шљука је дао свој последњи интервју у којем је оштро демантовао да је шеф мафије.

У том разговору је истицао:

• Да никада није био осуђиван и да затвор познаје само из филмова.
• Да своје луксузне кафиће, пумпе и бутике поседује потпуно легално, захваљујући новцу оца који је годинама радио у иностранству.
• Да нема телохранитеље, да не носи оружје и да му сметају приче које потресају његову породицу, супругу и двоје деце са којима је живео на Бежанијској коси.
• Признао је и да је некада био добровољац на ратишту, као и члан СПС-а, странке од које се касније потпуно дистанцирао.

Крвави епилог на Газели: Како су убијени Средоје и Зоран Шљукић?

Само неколико месеци након тог интервјуа, 27. септембра 2002. године, одиграла се једна од најбруталнијих сачекуша тог доба.

Док су се Средоје, његов брат Зоран и сувозач В. Ћ. кретали левом траком Булевара Арсенија Чарнојевића (код Сава центра) у црном "аудију А8", приближио им се сиви "ауди 100" са десне стране, док им је друго возило пресекло пут. Нападачи су отворили рафалну паљбу и испалили око 30 хитаца из калашњикова. Средоје је остао на месту мртав, док је његов брат Зоран преминуо по пријему у Ургентни центар. Људи са сувозачевог и задњег седишта спасили су се само зато што су на време залегли.

Прецизан потпис Земунског клана

Каснија полицијска истрага показала је да иза ове филмске ликвидације стоје најопаснији припадници Земунског клана – Сретко Калинић и Миле Луковић Кум. Убиство је планирано професионално и изведено са војничком прецизношћу. Аутомобил браће Шљукић био је разорен тачно на оним местима где су они седели.

Овај "земунски одстрел" носио је јасну поруку београдском подземљу: правила су промењена и стара репутација више никога не штити. Рафали на Газели нису само окончали живот вође звездарског клана, већ су означили и симболичан завршетак једне дивље криминалне епохе деведесетих година у Србији