Surova likvidacija na Gazeli kod Sava Centra: Braća Zoran i Sredoje zasuti rafalima iz kalašnjikova usred dana - zločin o kom Beograd i danas bruji promenio pravila podzemlja (FOTO/VIDEO)

Devedesete godine u Beogradu obeležili su moćni kriminalni klanovi i surove ulične likvidacije usred dana. Jedno od imena koje je ulivalo najveći strah, a koje se i danas pamti u hronikama beogradskog podzemlja, jeste Sredoje Šljukić, poznatiji kao Šljuka. Iako je uporno tvrdio da je pošten biznismen bez ikakve mrlje u dosijeu, njegov život i brutalno ubistvo na mostu Gazela govore sasvim drugu priču.

Uspon zvezdarskog klana i "nedodirljivi" vođa

Sredoje Šljukić (rođen 7. jula 1972. godine) važio je za neprikosnovenog vođu ozloglašenog zvezdarskog klana, strukture koja je godinama imala ogroman uticaj. Zanimljivo je da, uprkos brojnim krivičnim prijavama, Šljuka nikada nije dugotrajno zadržavan u zatvoru. Ovo je podgrevalo sumnje da uživa prećutnu zaštitu moćnika iz tadašnjeg državnog vrha.

Svoju moć nije krio – gradom se vozio u luksuznom "audiju A8", čije su registarske tablice (BG 77-72) nosile njegov datum rođenja. Nezvanično se procenjivalo da je na ulici pod svojom kontrolom imao čak stotinu ljudi, a kretao se isključivo u pratnji ličnog obezbeđenja.

Meta sačekuša i preživljeni atentati

Pre kobnog dana na prilazu Novom Beogradu, Šljuka je godinama izmicao smrti. Njegov telohranitelj V. R. ubijen je 2001. godine kod restorana "Tabor", nakon čega je napadač iz Bijelog Polja pobegao. Šljukić je preživeo i čuveni obračun kod beogradskog SC "Olimp" kada je na njega zapucao Bane Grebenarević. U toj pucnjavi ugašen je život nedužne prolaznice Tatjane Nikolić. Šljukini krvavi tragovi išli su unazad sve do osamdesetih, kada je upucao svog bivšeg šefa Kačara.

Poslednji intervju – "Ja nisam kriminalac"

Neposredno pred proslavu svog 30. rođendana 2002. godine na splavu "Bejvoč" – koju je inače prekinula opsežna policijska racija – Šljuka je dao svoj poslednji intervju u kojem je oštro demantovao da je šef mafije.

U tom razgovoru je isticao:

• Da nikada nije bio osuđivan i da zatvor poznaje samo iz filmova.
• Da svoje luksuzne kafiće, pumpe i butike poseduje potpuno legalno, zahvaljujući novcu oca koji je godinama radio u inostranstvu.
• Da nema telohranitelje, da ne nosi oružje i da mu smetaju priče koje potresaju njegovu porodicu, suprugu i dvoje dece sa kojima je živeo na Bežanijskoj kosi.
• Priznao je i da je nekada bio dobrovoljac na ratištu, kao i član SPS-a, stranke od koje se kasnije potpuno distancirao.

Krvavi epilog na Gazeli: Kako su ubijeni Sredoje i Zoran Šljukić?

Samo nekoliko meseci nakon tog intervjua, 27. septembra 2002. godine, odigrala se jedna od najbrutalnijih sačekuša tog doba.

Dok su se Sredoje, njegov brat Zoran i suvozač V. Ć. kretali levom trakom Bulevara Arsenija Čarnojevića (kod Sava centra) u crnom "audiju A8", približio im se sivi "audi 100" sa desne strane, dok im je drugo vozilo preseklo put. Napadači su otvorili rafalnu paljbu i ispalili oko 30 hitaca iz kalašnjikova. Sredoje je ostao na mestu mrtav, dok je njegov brat Zoran preminuo po prijemu u Urgentni centar. Ljudi sa suvozačevog i zadnjeg sedišta spasili su se samo zato što su na vreme zalegli.

Precizan potpis Zemunskog klana

Kasnija policijska istraga pokazala je da iza ove filmske likvidacije stoje najopasniji pripadnici Zemunskog klana – Sretko Kalinić i Mile Luković Kum. Ubistvo je planirano profesionalno i izvedeno sa vojničkom preciznošću. Automobil braće Šljukić bio je razoren tačno na onim mestima gde su oni sedeli.

Ovaj "zemunski odstrel" nosio je jasnu poruku beogradskom podzemlju: pravila su promenjena i stara reputacija više nikoga ne štiti. Rafali na Gazeli nisu samo okončali život vođe zvezdarskog klana, već su označili i simboličan završetak jedne divlje kriminalne epohe devedesetih godina u Srbiji