ЕВРОПА ЈЕ У РИЗИКУ ОД ЦУНАМИЈА? Најцрњи сценарио кад је страдало више хиљада људи би могао да се понови: "Знамо да ће се догодити"

Скривен у предграђу Париза, француски центар за упозорење на цунами делује као да је веома далеко од мора.

Ипак, ЦЕНАЛТ представља само срце француског система за упозоравање на цунамије – место које би једног дана могло да спасе хиљаде живота.

Иако су катастрофе размера цунамија у Индијском океану из 2004. године, у којем је погинуло око 250.000 људи, изузетно ретке, цунамији су много чешћи него што већина људи мисли – чак и у Европи.

У Медитерану и повезаним морима забележено је око стотину цунамија од почетка 20. века, што представља око 10 одсто свих регистрованих цунамија у том периоду.

Лисабонски земљотрес из 1755. године

Иако су ређи, цунамији у североисточном Атлантику чине око пет одсто укупног броја забележених догађаја. Међу њима се посебно издваја једна катастрофа.

„Најмоћнији цунами за који знамо у Атлантику био је онај изазван земљотресом у Лисабону 1755. године“, каже Елен Ебер, национална координаторка ЦЕНАЛТ-а (Центра за упозорење на цунами).

Према њеним речима, земљотрес је имао магнитуду близу 8,5 степени, што је догађај какав се у Тихом океану дешава неколико пута током једног века, али је у Атлантику изузетно редак.

„Иако су француске обале углавном биле заштићене Иберијским полуострвом, цунами је уништио већи део Лисабона и Кадиза, као и делове Марока, при чему је страдало више хиљада људи.“

Таласи су стигли чак до југозападне обале Корнвола и Ирске.

„То је врста великог цунамија који можемо очекивати сваких 300 до 500 година. Може да се догоди сутра, а може и за наредни век – али знамо да ће се догодити.“

Упозорење у року од 15 минута

Већина цунамија је много мања од историјских катастрофа, али и даље може да изазове велику штету и људске жртве. Управо због тога је рад ЦЕНАЛТ-а од кључног значаја.

Центар је обележио десет година рада 2022. године. Основан је након катастрофалног цунамија из 2004. године као део шире иницијативе УНЕСЦО-а за успостављање система упозоравања широм света.

Смештен је у савременом објекту који ради непрекидно, 24 сата дневно, седам дана у недељи. У њему раде стручњаци за анализу геофизичких података из Француске комисије за алтернативне изворе енергије и атомску енергију (ЦЕА).

Почетни подаци долазе из мреже од неколико стотина сеизмолошких станица, чији се сигнали приказују на великом екрану у главној контролној сали.

Догађаји се потом класификују према три нивоа опасности: жути, наранџасти или црвени аларм.

Како функционише технологија за откривање цунамија?

„Када једна сеизмолошка станица засветли црвено, то значи да је регистровала сигнал“, објашњава технички координатор ЦЕНАЛТ-а Паскал Рудил.

Узрок може бити јак ветар или пролазак камиона. Међутим, када више станица истовремено региструје сигнал, то указује на снажан сеизмички талас, односно земљотрес.

Систем тада одређује епицентар и приказује га на мапи. Величина круга означава магнитуду земљотреса, док боја показује његову дубину.

„Наш циљ је да упозоримо надлежне у року од 15 минута, јер таласи могу веома брзо стићи до обале“, каже Рудил.

„У западном Медитерану, на пример, ако се земљотрес догоди код Алжира, цунами може прећи море за само сат и петнаест минута. То оставља врло мало времена за реакцију.“

Он додаје да није потребно да таласи буду високи 30 метара како би изазвали штету.

„Чак и таласи високи 50 центиметара могу бити опасни за купаче.“

Колики је ризик од цунамија у Француској?

До сада, срећом, није било озбиљних инцидената који би захтевали велику интервенцију ЦЕНАЛТ-а.

Од оснивања центра до 2022. године издато је 84 упозорења информативног нивоа, када није постојала опасност од цунамија, и само два упозорења вишег нивоа, при којима су таласи били мањи од једног метра.

Последње такво упозорење издато је у марту 2021. године, када је ниво мора у Тулону порастао за око пет центиметара.

Ипак, стручњаци сматрају да је озбиљнији догађај само питање времена.

„Француска ривијера вероватно је једно од најризичнијих подручја у континенталној Француској, а највећа претња долази са северноафричке обале“, каже Ебер.

Градови на Азурној обали, популарни међу туристима, већ раде на припреми становништва. Кан је успоставио дигитални систем упозорења, док Антиб организује вежбе евакуације.

„Не очекујемо таласе од 20 метара као у Јапану, Чилеу или на Суматри, већ углавном између једног и два метра“, наводи Ебер.

„Међутим, највећу опасност не представља само висина таласа, већ снажни токови воде и поплаве које могу да оштете плаже, луке и градске улице.“

Климатске промене могу погоршати последице

Иако ниво мора не утиче на настанак цунамија, јер земљотреси могу да се догоде без обзира на висину мора, климатске промене могу појачати последице на обали.

„Ако је реч о малој луци или ниској обали, као што су Кан или Тулон, цунами може бити много опаснији“, објашњава Ебер.

Стручњаци зато желе да развију систем прогноза у реалном времену, сличан временским прогнозама.

Циљ је да се унапред процени колики би таласи могли да погоде одређене градове – на пример, 3,5 метара у Ници или 0,5 метара у Марсеју за конкретан догађај.

Због тога ће ЦЕНАЛТ, како оцењују стручњаци, још дуго остати међу водећим центрима за упозоравање на цунамије у Европи и свету.

Србија Данас/Euronews