EVROPA JE U RIZIKU OD CUNAMIJA? Najcrnji scenario kad je stradalo više hiljada ljudi bi mogao da se ponovi: "Znamo da će se dogoditi"
Dok se danas na jugu Francuske održava vežba upozorenja na cunami, novinari istražuju zašto je ona neophodna.
Skriven u predgrađu Pariza, francuski centar za upozorenje na cunami deluje kao da je veoma daleko od mora.
Ipak, CENALT predstavlja samo srce francuskog sistema za upozoravanje na cunamije – mesto koje bi jednog dana moglo da spase hiljade života.
Iako su katastrofe razmera cunamija u Indijskom okeanu iz 2004. godine, u kojem je poginulo oko 250.000 ljudi, izuzetno retke, cunamiji su mnogo češći nego što većina ljudi misli – čak i u Evropi.
U Mediteranu i povezanim morima zabeleženo je oko stotinu cunamija od početka 20. veka, što predstavlja oko 10 odsto svih registrovanih cunamija u tom periodu.
Lisabonski zemljotres iz 1755. godine
Iako su ređi, cunamiji u severoistočnom Atlantiku čine oko pet odsto ukupnog broja zabeleženih događaja. Među njima se posebno izdvaja jedna katastrofa.
„Najmoćniji cunami za koji znamo u Atlantiku bio je onaj izazvan zemljotresom u Lisabonu 1755. godine“, kaže Elen Eber, nacionalna koordinatorka CENALT-a (Centra za upozorenje na cunami).
Prema njenim rečima, zemljotres je imao magnitudu blizu 8,5 stepeni, što je događaj kakav se u Tihom okeanu dešava nekoliko puta tokom jednog veka, ali je u Atlantiku izuzetno redak.
„Iako su francuske obale uglavnom bile zaštićene Iberijskim poluostrvom, cunami je uništio veći deo Lisabona i Kadiza, kao i delove Maroka, pri čemu je stradalo više hiljada ljudi.“
Talasi su stigli čak do jugozapadne obale Kornvola i Irske.
„To je vrsta velikog cunamija koji možemo očekivati svakih 300 do 500 godina. Može da se dogodi sutra, a može i za naredni vek – ali znamo da će se dogoditi.“
Upozorenje u roku od 15 minuta
Većina cunamija je mnogo manja od istorijskih katastrofa, ali i dalje može da izazove veliku štetu i ljudske žrtve. Upravo zbog toga je rad CENALT-a od ključnog značaja.
Centar je obeležio deset godina rada 2022. godine. Osnovan je nakon katastrofalnog cunamija iz 2004. godine kao deo šire inicijative UNESCO-a za uspostavljanje sistema upozoravanja širom sveta.
Smešten je u savremenom objektu koji radi neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. U njemu rade stručnjaci za analizu geofizičkih podataka iz Francuske komisije za alternativne izvore energije i atomsku energiju (CEA).
Njihovi glavni zadaci su:
- da otkriju zemljotrese koji mogu izazvati cunami i upozore nadležne službe u roku od 15 minuta;
- da procene da li je cunami nastao i dostave podatke o vremenu dolaska talasa i njihovoj visini.
Početni podaci dolaze iz mreže od nekoliko stotina seizmoloških stanica, čiji se signali prikazuju na velikom ekranu u glavnoj kontrolnoj sali.
Događaji se potom klasifikuju prema tri nivoa opasnosti: žuti, narandžasti ili crveni alarm.
Kako funkcioniše tehnologija za otkrivanje cunamija?
„Kada jedna seizmološka stanica zasvetli crveno, to znači da je registrovala signal“, objašnjava tehnički koordinator CENALT-a Paskal Rudil.
Uzrok može biti jak vetar ili prolazak kamiona. Međutim, kada više stanica istovremeno registruje signal, to ukazuje na snažan seizmički talas, odnosno zemljotres.
Sistem tada određuje epicentar i prikazuje ga na mapi. Veličina kruga označava magnitudu zemljotresa, dok boja pokazuje njegovu dubinu.
„Naš cilj je da upozorimo nadležne u roku od 15 minuta, jer talasi mogu veoma brzo stići do obale“, kaže Rudil.
„U zapadnom Mediteranu, na primer, ako se zemljotres dogodi kod Alžira, cunami može preći more za samo sat i petnaest minuta. To ostavlja vrlo malo vremena za reakciju.“
On dodaje da nije potrebno da talasi budu visoki 30 metara kako bi izazvali štetu.
„Čak i talasi visoki 50 centimetara mogu biti opasni za kupače.“
Koliki je rizik od cunamija u Francuskoj?
Do sada, srećom, nije bilo ozbiljnih incidenata koji bi zahtevali veliku intervenciju CENALT-a.
Od osnivanja centra do 2022. godine izdato je 84 upozorenja informativnog nivoa, kada nije postojala opasnost od cunamija, i samo dva upozorenja višeg nivoa, pri kojima su talasi bili manji od jednog metra.
Poslednje takvo upozorenje izdato je u martu 2021. godine, kada je nivo mora u Tulonu porastao za oko pet centimetara.
Ipak, stručnjaci smatraju da je ozbiljniji događaj samo pitanje vremena.
„Francuska rivijera verovatno je jedno od najrizičnijih područja u kontinentalnoj Francuskoj, a najveća pretnja dolazi sa severnoafričke obale“, kaže Eber.
Gradovi na Azurnoj obali, popularni među turistima, već rade na pripremi stanovništva. Kan je uspostavio digitalni sistem upozorenja, dok Antib organizuje vežbe evakuacije.
„Ne očekujemo talase od 20 metara kao u Japanu, Čileu ili na Sumatri, već uglavnom između jednog i dva metra“, navodi Eber.
„Međutim, najveću opasnost ne predstavlja samo visina talasa, već snažni tokovi vode i poplave koje mogu da oštete plaže, luke i gradske ulice.“
Klimatske promene mogu pogoršati posledice
Iako nivo mora ne utiče na nastanak cunamija, jer zemljotresi mogu da se dogode bez obzira na visinu mora, klimatske promene mogu pojačati posledice na obali.
„Ako je reč o maloj luci ili niskoj obali, kao što su Kan ili Tulon, cunami može biti mnogo opasniji“, objašnjava Eber.
Stručnjaci zato žele da razviju sistem prognoza u realnom vremenu, sličan vremenskim prognozama.
Cilj je da se unapred proceni koliki bi talasi mogli da pogode određene gradove – na primer, 3,5 metara u Nici ili 0,5 metara u Marseju za konkretan događaj.
Zbog toga će CENALT, kako ocenjuju stručnjaci, još dugo ostati među vodećim centrima za upozoravanje na cunamije u Evropi i svetu.
Srbija Danas/Euronews
