Иран сели своје нуклеарно наоружање? У игри тајни план за пребацивање стотина килограма обогаћеног уранијума - одлука би могла да одлучи исход великог договора

Казахстан је понудио да на својој територији ускладишти иранске залихе уранијума обогаћеног до нивоа блиског оном за производњу нуклеарног оружја, што би могло да помогне у деблокади мировних преговора између Сједињених Америчких Држава и Ирана. Предлог долази у време застоја у преговорима и обновљених тензија, а Техеран је недавно објавио да је привремено обуставио индиректну комуникацију са Вашингтоном, пише Еуроњуз.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси подржао је идеју, истакавши да би Казахстан могао да угости постојећи ирански материјал. Казахстански председник Kassym-Jomart Токајев такође је изразио подршку током састанка са Гросијем у Астани прошле недеље, чиме се његова земља позиционира као потенцијални неутрални чувар залиха.

Спремност на помоћ под условом договора

- Сигнализирамо спремност да у доброј вери пружимо техничку помоћ, под условом да све стране постигну потребне међународне споразуме - изјавио је у понедељак на конференцији за медије Јерлан Жетибајев, портпарол казахстанског Министарства спољних послова.

Казахстан се често наводи као пример нуклеарног разоружања. Након распада Совјетског Савеза 1991. године, земља је наследила један од највећих светских нуклеарних арсенала са око 1.400 бојевих глава, али га је добровољно демонтирала до 1995. године, затворила совјетско постројење за нуклеарна тестирања Семипалатинск и у потпуности се одрекла нуклеарног оружја.

У средишту спора ирански уранијум

Понуда Казахстана долази у тренутку док преговори између Вашингтона и Техерана наилазе на потешкоће око кључних питања, укључујући иранске залихе уранијума и деблокаду стратешки важног Ормуског мореуза.

Најновији амерички предлози наводно укључују оквир за 60-дневни прекид ватре, разговоре о поновном отварању тог кључног пловног пута – кроз који је пре рата пролазила петина светске трговине нафтом – као и шири повратак преговорима који би спречили Техеран да дође до нуклеарног оружја.

Према проценама, Иран поседује око 440 килограма уранијума обогаћеног до 60 одсто. То је знатно испод 90 одсто потребних за израду оружја, али довољно да се даљим обогаћивањем произведе између 10 и 12 нуклеарних направа.

Верује се да се материјал налази под рушевинама нуклеарног постројења у Натанзу, постројења за обогаћивање уранијума у Фордоу и Центра за нуклеарну технологију у Исфахану, која су тешко оштећена у ранијим нападима. Размере штете на подземним деловима тих постројења, где се уранијум складишти, и даље су предмет расправа.

Сателитски снимци објављени након напада показали су ограничена оштећења на површини Натанза, а ИАЕА је саопштила да није могла да провери стање на тим локацијама.

Потрага за неутралним тлом

Гроси је оценио да би идеја о премештању залиха ''могла бити'' прихватљива за обе стране, у зависности од исхода преговора, и додао:

- Имамо место где би то могло безбедно да се ускладишти.-

Казахстан је већ домаћин Банке нискообогаћеног уранијума ИАЕА, основане 2018. године у сарадњи са нуклеарним надзорним телом Уједињених нација.

Банка се налази у металуршком постројењу Улба у Оскемену на североистоку земље, а са радом је почела у октобру 2019. године. Осмишљена је како би гарантовала снабдевање горивом за цивилне нуклеарне програме и смањила ризик од ширења нуклеарног оружја.

Подсетимо, у оквиру нуклеарног споразума из 2015. године, познатог као ЈЦПОА, Иран је послао око 11 тона нискообогаћеног уранијума у Русију у замену за природни уранијум. Амерички председник Доналд Трамп повукао је САД из тог споразума и изричито искључио могућност да Русија или Кина буду чувари залиха у било каквом новом договору.

Трамп је прошле недеље на друштвеној мрежи Truth Социал поручио да би ирански високообогаћени уранијум требало да буде ''или предат Вашингтону, уништен на лицу места или пребачен на другу прихватљиву локацију уз сагласност Комисије за атомску енергију''.

Међутим, шеф Одбора за националну безбедност и спољну политику иранског парламента Ебрахим Азизи одбацио је идеју о пребацивању обогаћеног уранијума у трећу земљу. Поручио је да Техеран неће премештати своје залихе у иностранство, тврдећи да ирански нуклеарни програм није предмет преговора.