Iran seli svoje nuklearno naoružanje? U igri tajni plan za prebacivanje stotina kilograma obogaćenog uranijuma - odluka bi mogla da odluči ishod velikog dogovora
Kazahstan je ponudio da na svojoj teritoriji uskladišti iranske zalihe obogaćenog uranijuma kako bi pomogao u prevazilaženju zastoja u pregovorima između Vašingtona i Teherana.
Kazahstan je ponudio da na svojoj teritoriji uskladišti iranske zalihe uranijuma obogaćenog do nivoa bliskog onom za proizvodnju nuklearnog oružja, što bi moglo da pomogne u deblokadi mirovnih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Predlog dolazi u vreme zastoja u pregovorima i obnovljenih tenzija, a Teheran je nedavno objavio da je privremeno obustavio indirektnu komunikaciju sa Vašingtonom, piše Euronjuz.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi podržao je ideju, istakavši da bi Kazahstan mogao da ugosti postojeći iranski materijal. Kazahstanski predsednik Kassym-Jomart Tokajev takođe je izrazio podršku tokom sastanka sa Grosijem u Astani prošle nedelje, čime se njegova zemlja pozicionira kao potencijalni neutralni čuvar zaliha.
Spremnost na pomoć pod uslovom dogovora
- Signaliziramo spremnost da u dobroj veri pružimo tehničku pomoć, pod uslovom da sve strane postignu potrebne međunarodne sporazume - izjavio je u ponedeljak na konferenciji za medije Jerlan Žetibajev, portparol kazahstanskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kazahstan se često navodi kao primer nuklearnog razoružanja. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, zemlja je nasledila jedan od najvećih svetskih nuklearnih arsenala sa oko 1.400 bojevih glava, ali ga je dobrovoljno demontirala do 1995. godine, zatvorila sovjetsko postrojenje za nuklearna testiranja Semipalatinsk i u potpunosti se odrekla nuklearnog oružja.
U središtu spora iranski uranijum
Ponuda Kazahstana dolazi u trenutku dok pregovori između Vašingtona i Teherana nailaze na poteškoće oko ključnih pitanja, uključujući iranske zalihe uranijuma i deblokadu strateški važnog Ormuskog moreuza.
Najnoviji američki predlozi navodno uključuju okvir za 60-dnevni prekid vatre, razgovore o ponovnom otvaranju tog ključnog plovnog puta – kroz koji je pre rata prolazila petina svetske trgovine naftom – kao i širi povratak pregovorima koji bi sprečili Teheran da dođe do nuklearnog oružja.
Prema procenama, Iran poseduje oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto. To je znatno ispod 90 odsto potrebnih za izradu oružja, ali dovoljno da se daljim obogaćivanjem proizvede između 10 i 12 nuklearnih naprava.
Veruje se da se materijal nalazi pod ruševinama nuklearnog postrojenja u Natanzu, postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordou i Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu, koja su teško oštećena u ranijim napadima. Razmere štete na podzemnim delovima tih postrojenja, gde se uranijum skladišti, i dalje su predmet rasprava.
Satelitski snimci objavljeni nakon napada pokazali su ograničena oštećenja na površini Natanza, a IAEA je saopštila da nije mogla da proveri stanje na tim lokacijama.
Potraga za neutralnim tlom
Grosi je ocenio da bi ideja o premeštanju zaliha ''mogla biti'' prihvatljiva za obe strane, u zavisnosti od ishoda pregovora, i dodao:
- Imamo mesto gde bi to moglo bezbedno da se uskladišti.-
Kazahstan je već domaćin Banke niskoobogaćenog uranijuma IAEA, osnovane 2018. godine u saradnji sa nuklearnim nadzornim telom Ujedinjenih nacija.
Banka se nalazi u metalurškom postrojenju Ulba u Oskemenu na severoistoku zemlje, a sa radom je počela u oktobru 2019. godine. Osmišljena je kako bi garantovala snabdevanje gorivom za civilne nuklearne programe i smanjila rizik od širenja nuklearnog oružja.
Podsetimo, u okviru nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, poznatog kao JCPOA, Iran je poslao oko 11 tona niskoobogaćenog uranijuma u Rusiju u zamenu za prirodni uranijum. Američki predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz tog sporazuma i izričito isključio mogućnost da Rusija ili Kina budu čuvari zaliha u bilo kakvom novom dogovoru.
Tramp je prošle nedelje na društvenoj mreži Truth Social poručio da bi iranski visokoobogaćeni uranijum trebalo da bude ''ili predat Vašingtonu, uništen na licu mesta ili prebačen na drugu prihvatljivu lokaciju uz saglasnost Komisije za atomsku energiju''.
Međutim, šef Odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iranskog parlamenta Ebrahim Azizi odbacio je ideju o prebacivanju obogaćenog uranijuma u treću zemlju. Poručio je da Teheran neće premeštati svoje zalihe u inostranstvo, tvrdeći da iranski nuklearni program nije predmet pregovora.
