''Намерно нисмо позивали стране госте на прославе'', огласио се Путинов помоћник уочи параде: Ево који званичници ће се ипак појавити, Кремљ бурно реаговао на потезе одређених лидера

Некада велика демонстрација руске војне моћи, московска парада за Дан победе све више се претвара у скромно окупљање.

Ове суботе, 9. маја, на Црвеном тргу неће бити ни војних возила ни кадета, а изостанак тешке технике пратиће и изузетно мали број страних гостију. Кремљ је смањени формат прославе објаснио ''trenutnom оперативном ситуацијом'', пише Euronews.

Од америчких председника до окупационих власти

У време бољих односа са Западом након распада Совјетског Савеза, прославама Дана победе присуствовали су бројни западни лидери. Амерички председник Бил Клинтон, британски премијер Џон Мајор и канадски премијер Жан Chrétien били су међу гостима 1995. године.

Десет година касније на паради је био Џорџ Буш, уз лидере Француске и Немачке, а немачка канцеларка Ангела Меркел посетила је Црвени трг 2010. године.

Међутим, након руске илегалне анексије Крима 2014. и почетка инвазије на Украјину, западни лидери престали су да долазе. Почетком рата 2022. списак гостију постао је још краћи, а онај за 2026. годину најкраћи је у модерној историји Москве.

Ове суботе на Црвеном тргу очекују се само два међународна лидера: председник Лаоса Thongloun Sisoulith и малезијски врховни владар Султан Ибрахим.

Иако Кремљ инсистира да ће присутан бити и словачки премијер Роберт Фицо, он је сам потврдио да не планира да дође на параду. Његов заменик министра спољних послова Растислав Chovanec изјавио је да би Фицо могао да искористи посету Москви како би Владимиру Путину пренео поруке Володимира Зеленског, што је за Кремљ вероватно гори сценарио од самог недоласка.

Међу онима који немају избора осим да се појаве налазе се лидери руских окупационих власти које је Москва поставила на окупираним грузијским територијама. Долазак су потврдили Бадра Гунба из Абхазије и Алан Гаглојев из Јужне Осетије, региона над којима је Москва преузела контролу након инвазије на Грузију 2008. године.

Као и сваке године, на паради ће бити и белоруски лидер Александер Лукашенко, чији статус ''stranog лидера'' ЕУ и САД не признају.

Присуствоваће и делегација Републике Српске предвођена Милорадом Додиком.

Одсуство које Путина највише боли

Суочен са празним трибинама, Кремљ тврди да нико није ни био позван. Помоћник Владимира Путина, Јуриј Ушаков, изјавио је да позивнице страним лидерима нису ни слане.

- За разлику од прошле године, намерно нисмо позивали стране госте на прославе - рекао је.

Ипак, неки недоласци боле више од других. Јерменски премијер Никол Пашињан поручио је да неће доћи у Москву, и то недуго након што је у Јеревану угостио десетине страних лидера на самиту Европске политичке заједнице, демонстрирајући међународну подршку Јерменији.

Међутим, Москву није разљутио Пашињанов музички наступ са француским председником Емануелом Макроном, већ долазак украјинског председника Володимира Зеленског у Јерменију, земљу која се дуго сматрала најближим руским савезником на Јужном Кавказу.

Због посете Зеленског, Москва је позвала јерменског амбасадора на разговор, а руско Министарство спољних послова оценило је пружање платформе украјинском председнику као ''категорички неприхватљиво''.

Портпаролка Мариа Захарова оптужила је Јерменију, ''пријатељску, братску земљу'', да угошћује ''teroristu'' и упитала: - На чијој сте страни историје?-

Пашињан је одговорио изјавом да Јерменија ''није савезник'' Русије у рату против Украјине, додајући да на параду не долази због предизборне кампање за парламентарне изборе 7. јуна.

Зеленски је у четвртак изјавио да су неке Москви пријатељске земље контактирале Украјину у вези са плановима својих званичника да присуствују паради.